Kristina Kljajić: Opsesija

Rastali smo se propustili šansu realno nije ni bitno ničija deca ne ostaju bez roditelja ne raspadaju se carstva ljubavna gnezda nemam dokaza da se odvajam od neke druge bilo koje sa kojom bi podelio noć Realno nisi ti nikakav veliki čovek ovo nije nikakva velika ljubav nema ovde ničeg velikog epskog vanvremenskog Ja sam sve ovo sama napravila a napravila sam zato jer si bio pogodan prostor za rad klasična književna inspiracija sa bradom košuljom i cigaretom sa dovoljno promila u krvi dugim rečenicama sa tačkom došao si sa prolećnim cvećem a kad je nestabilno vreme i ja sam nestabilna dobro znao si da izrecituješ i po neku pesmu i mirisao na poetičnost avanture ali nisi zaslužio da budeš taj o kom se piše ko treba da zna sve o mojim umrlim i neshvaćenim propalim umetnicima Bio si opsesija jedne devojke neiskusne i sasvim krhke koja je mislila da će nestati svet onda kad te bude imala koja se bojala mišljenja svakog pojedinca svakog malog i nepostojećeg problema Ali realno sada si stalna inspiracija i večita uspomena jedne hrabre i sebi dovoljne žene.



Нема коментара:

Постави коментар