Desi se s vremena na vreme, kao pomračenje Sunca
Da se ti i ja nađemo blizu
Zatrepere svetla
Promeni se klima
Desi se čudo od tri minuta.
Ja zaboravim svoje nedaće
Naručim još jednu turu, čim te ugledam
Zatražim našu pesmu
Udarim rukom o sto
Smejem se na silu
Pratim tvoje oči dok saginješ glavu, kada misliš da te ne gledam
Vrtiš sat oko ruke
Nervozno tapkaš prstima.
Okrećem ti leđa kao da mi ne značiš ništa.
Jer se bojim tvojih značajnih pogleda kao od smrti,
Plašim se zakona koji tebe meni zabranuju.
Jednom nedeljno. Ne smem da mislim na tebe.
Jednom mesečno. Ne smem da te zovem.
Ako te sanjam osudiće me,
Ako mi nedostaješ kazniće me.
Ne daju mi da te vratim.
Ako te samo pitam jedino što želim
ne znam šta će biti sa mnom
Kad te pitam da li si srećna moraću da sanjam tvoj odgovor
Da udarim sumnju u lice
Da probdim još neku noć
Moraću da krenem dalje odmah
Da potražim sličnu tebi negde drugde
Brzo, što brže kupiću kartu za neku drugu, daleku zemlju
Planinariću
Plivaću
Trčaću
A tamo negde na kraju neke litice, potražiću tebe u boji neba
Stvoriće mi se tvoje lice u vodi nekog jezera
Prepoznaću tvoj ponos u nekoj impozantnom hramu
Proganjaće me tvoje pesme mesecima, godinama,
Juriće me svi tvoji stihovi,
Šarene suknje koje svaki put kad vidim na drugoj zamišljam tebe.
Crveni karmini i duge trepavice ovekovečiće moja sećanja.
Nadaću se
Osećajući se grešno, bedno, zbog svojih želja, da niko ne misli na tebe kao ja,
da te niko ne poželi ovako snažno,
osim pisaca
producenata
nekog ko će zapamtiti,
negde pribeležiti tebe kao materijal za umetnička dela.
Da znam za tebe, barem iz daleka.
Samo dok zaboravim
Dok započnem od početka
Pa ko zna, možda se i vidimo opet.
Da se ti i ja nađemo blizu
Zatrepere svetla
Promeni se klima
Desi se čudo od tri minuta.
Ja zaboravim svoje nedaće
Naručim još jednu turu, čim te ugledam
Zatražim našu pesmu
Udarim rukom o sto
Smejem se na silu
Pratim tvoje oči dok saginješ glavu, kada misliš da te ne gledam
Vrtiš sat oko ruke
Nervozno tapkaš prstima.
Okrećem ti leđa kao da mi ne značiš ništa.
Jer se bojim tvojih značajnih pogleda kao od smrti,
Plašim se zakona koji tebe meni zabranuju.
Jednom nedeljno. Ne smem da mislim na tebe.
Jednom mesečno. Ne smem da te zovem.
Ako te sanjam osudiće me,
Ako mi nedostaješ kazniće me.
Ne daju mi da te vratim.
Ako te samo pitam jedino što želim
ne znam šta će biti sa mnom
Kad te pitam da li si srećna moraću da sanjam tvoj odgovor
Da udarim sumnju u lice
Da probdim još neku noć
Moraću da krenem dalje odmah
Da potražim sličnu tebi negde drugde
Brzo, što brže kupiću kartu za neku drugu, daleku zemlju
Planinariću
Plivaću
Trčaću
A tamo negde na kraju neke litice, potražiću tebe u boji neba
Stvoriće mi se tvoje lice u vodi nekog jezera
Prepoznaću tvoj ponos u nekoj impozantnom hramu
Proganjaće me tvoje pesme mesecima, godinama,
Juriće me svi tvoji stihovi,
Šarene suknje koje svaki put kad vidim na drugoj zamišljam tebe.
Crveni karmini i duge trepavice ovekovečiće moja sećanja.
Nadaću se
Osećajući se grešno, bedno, zbog svojih želja, da niko ne misli na tebe kao ja,
da te niko ne poželi ovako snažno,
osim pisaca
producenata
nekog ko će zapamtiti,
negde pribeležiti tebe kao materijal za umetnička dela.
Da znam za tebe, barem iz daleka.
Samo dok zaboravim
Dok započnem od početka
Pa ko zna, možda se i vidimo opet.
Нема коментара:
Постави коментар