Psiholog: Danijela Nikolić, savetovalište ''Pričajmo o tome''
Verovatno najpoznatija pristrasnost u opažanju drugih osoba jeste halo efekat, koji je odavno poznat i kroz narodne mudrosti ,''Prvi utisak je najvažniji'' ili u obliku upozorenja ''Ne sudi o knjizi po njenim koricama''. Za one koji se do sada nisu susreli sa ovim terminom sledi kratki opis, a potom ono što nam je važnije: u kojim situacijama se javlja halo efekat, i kako ga prevazići?
Halo efekat je tendencija da na osnovu opšteg utiska (o čoveku ili predmetu) zaključujemo o njegovim specifičnim osobinama. Na osnovu veoma malog broja informacija, ponekad koliko samo jednoj, mi stvaramo čitavu teoriju o tome kakva je neko osoba uopšte. Zbog ovoga često dolazi do crno-belog pogleda na ljude, tj. doživljavamo ih ili preterano pozitivno ili preterano negativno. Jednostavno rečeno, opšta impresija o osobi podjednako ,,boji'' u našim očima sve pojedinačne crte koje ona poseduje.
Ime samog fenomena se odnosi na englesku reč ''halo'' (oreol), što ilustruje sklonost da vrlo brzo opisujemo oreol oko nečije glave i zaokružimo naše mišljenje o njemu. Ponekad nije potrebno da osoba prozbori ni reč, već se samo na osnovu fizičkog izgleda, na primer, atraktivnoj osobi pripusuju i druge pozitivne osobine, poput samopouzdanja, otvorenog uma, druželjubivosti, taktičnosti u ophođenju sa drugima... Halo efekat je jedno od objašnjenja zašto su fizičke karakteristike poput lepote, stila oblačenja i dobre higijene važni socijalni faktori.
Dakle, zbog halo efekta se često dešava da procenjujemo tuđu ličnost na osnovu sasvim banalnih stvari. Na primer, kada otkrijemo da osoba obožava da sluša naš omiljeni bend, onda je ona odmah „simpatično“ obojena u našim očima, što dalje vodi tome da o njoj mislimo kao o dobroj osobi uopšte, dobrih životnih vrednosti, dobrog ukusa i po pitanju drugih stvari, bez obzira što su nam ove informacije u stvari sasvim nepoznate. Dešava se i obrnuto, da na osnovu jednog stava s kojim se ne slažemo, odmah donosimo sud da je u pitanju osoba uskih shvatanja, glupa, sebična, arogantna, neprijatna i loša u svakom pogledu. Ispraviti tu iskrivljenu sliku je izuzetno teško. Potrebno je priznati mane u ljudima koji su nas isprva zasenili, što može dovesti do razočarenja. S druge strane, potrebno je pripisati i neke dobre osobine onome ko nam se u početku uopšte nije svideo, jer u suprotnom dolazi do demonizovanja nekog ko to nije u stvari zaslužio.
Halo efekat je deo naše svakodnevnice i susrećemo se sa njim u različitim sferama života. U oblasti medija, halo efekat često srećemo pri proceni osobina poznatih ličnosti. Dešava se da za dobrog glumca ujedno povisimo i naše ocene na drugim skala: proglasimo ga za objektivno lepšeg nego što zaista jeste, precenimo njegovu inteligenciju, pride verujemo da je dobar suprug, otac, prijatelj, ''dobar čovek'' uopšte.
U marketingu se ovo koristi tako što se poznate ličnosti biraju kao reprezenti određenih produkata. Na ovaj način se nesvesno povećava atraktivnost proizvoda kod potencijalnog klijenta (a zaista, kakve veze ima Novak Đoković sa Mobilnom Telefonijom Srbije?) i, što je pogotovo svojstveno za halo efekat, stvara generalno dobar opšti utisak i o samoj kompaniji. Ponekad ćemo samo na osnovu jednog kvalitetnog i dobro reklamiranog proizvoda proceniti celu firmu visokokvalitetnom bez obzira na obilje drugih proizvoda koji su prosečnog ili čak ispodprosečnog kvaliteta.
Takođe se javlja pri izboru kandidata u političkom svetu: bolji govornici se uglavnom procenjuju i kao bolji u rukovođenju, organizaciji, pregovaranju, sve u svemu kao sposobni, prijatni, čestiti i odlučni ljudi, a idući tom logikom zaključivanja mora da su i kampanje za koje se ovakvi ljudi zalažu dobre. Pogledajmo do kakvih smo sve zaključaka došli ovom linijom - i to samo zato što osoba ume da iznese dobar govor.
Na studijama, primer bi bio profesor koji će studenta koji se non-stop pojavljuje na njegovim predavanjima opaziti kao marljivog, ali mu u isto vreme nesvesno nadenuti i čitav niz drugih pozitivnih osobina: inteligentan, karakteran, sigurno uspešan i na drugim predmetima, bio bi dobar asistent... iako ne postoji zaista povezanost između redovnog dolaska na predavanja i bilo koje od navedenih profesorovih pretpostavki!
Ista priča se ponovlja i na radnom mestu. Lakše će zadržati posao prijatni radnik nego neki drugi sa identičnim ili čak boljim kompetencama, jer je entuzijazam prvog ostavio povoljan utisak na njegovog nadređenog, koji će ga stoga ujedno proceniti i kao više vrednim, bistrim, odgovornim, sigurnim, upornim i uspešnim u svom poslu.
Zašto je ovo važno za nas? Moramo da naglasimo još jednom da su svi saveti po raznim studentskim sajtovima o važnosti ostavljanja povoljnog prvog utiska o Vama na razgovoru za posao (ili pak na prvom sastanku) sasvim opravdani. Iako se danas organizuju treninzi za profesionalne intervjuere kako da smanje prisutnost halo efekta u svojoj proceni, mali broj ljudi zaista i prolazi kroz ovu obuku, a u svakom slučaju se u praksi više oslanja na svoje implicitne teorije.
A kako mi možemo prevazići halo efekat? Stvar je u tome da je halo efekat svojstven svim ljudima i, nažalost, nikada ga ne možemo apsolutno eliminisati, čak i onda kada se podrobno informišemo o njemu. Ali to ne znači da ste izgubili vreme na čitanje ovog članka: halo efekat se može smanjiti.
1. Prvo i najočiglednije jeste bolje upoznati dotičnu osobu pre donošenja suda o njoj. Što više znamo o nekome, to i njegove pojedinačne osobine postaju više izdiferencirane i lakše vidljive za nas. Halo efekat se bazira na tome da mi nesvesno težimo da popunimo rupe u našem znanju, samo što podrobnim upoznavanjem osobe mi to činimo mnoštvom konkretnih informacija, a ne neopravdanim pretpostavkama.
2. Dalje, halo efekat je manji ako se procenjuju osobine izražene u terminima ponašanja nego u vidu uopštenih atributa. Potrudite se da ne zaključujete prebrzo da nepoznata osoba poseduje neke unutrašnje dispozicije, već neka Vaše poznavanje ostane na nivou toga da znate kako se osoba ponela u određenoj situaciji. Već sledeći put, moguće da ćete videti neka odstupanja.
3. Ako ste u situaciji u kojoj treba da procenjujete više osoba, halo efekat se smanjuje ako vodite računa da ne procenjujete najpre sve osobine jedne osobe, pa zatim sve osobine sledeće osobe, već procenjujete jednu osobinu kod svih osoba redom, pa onda pređete na novu osobinu i ponovite proces.
Valja naglasiti da halo efekat nije greška mišljenja, već pristrasnost mišljenja, zato što može biti i veoma koristan mehanizam: dozvoljava nam da za izrazito malo vreme i uz oskudne informacije oformimo kompaktnu sliku o drugima i ubrzamo upoznavanje. On je svojevrsna ''mentalna prečica''-čini naše procene jednostavnijim za donošenje i vremenski ekonomičnijim, ali na uštrb toga da budu manje pouzdane i navedu nas na pogrešan put.
Sledeći put kada donosite sud o nepoznatoj osobi, zapitajte se da li je možda u tom momentu halo efekat na delu. Od pomoći je da se uzdržite koliko je to moguće od brzopletih pretpostavki i pomisli da već ''znate'' kakva je neko ''osoba u duši'', već budite strpljivi i tragajte za još informacija pre no što nekog ubacite u koš ''dobrih'' ili ''loših'' ljudi''. Možda ćete na ovaj način izbeći da ostanete u vezi sa osobom koja Vam u stvari ne odgovara, ili pak nećete odbiti na prvu loptu osobu koja bi Vam u stvari mogla postati veran prijatelj.
#psihologija
#insp.
#psihologija
#insp.
Нема коментара:
Постави коментар