O tebi ne um'jem da pišem.
Zaćuti mi nerođena riječ,
Zaspi na čas bliskost i strah,
Zafali definicija,
Svih naših radosti,
Ispisanih redova,
Isplakanih nedorječja,
I mojih nagih godina
Pred tvojom dušom.
Zafali mi,
Ponekad istine
Kad me pitaju čije to knjige
Uredno slažem,
Iznova čitam.
Korak do odgovora
Ostaje skriven
U našem albumu
Od uspomena
U kome nas nema,
Pred kojim stojimo
Nenađeni na vrijeme,
Nesnađeni u vremenu.
Ostala sam bez objašnjenja
Pokisla pod slučajnošću
Bez ikakve sigurnosti
Koju bih mogla raširiti.
Jer, šta su godine tebi
Koji ih grliš, bacaš i gaziš
Nekom trećem sebi pod noge,
Nekoj drugoj njoj na obraz,
I ovoj meni pred istinu.
O tebi zaista
Ne um'jem da pišem
Jer sve se vrti oko tišine,
Sve ostaje nerazumljivo
U dvije reinkarnacije
Jedne suštine,
Pod istim nebom,
Pred jednim Bogom.
Naša me slika na stolu pita
Jesam li te
Baš takvog izmislila,
Ili si ipak
Davno u sebi,
Prigrlio moje
Nedosanjane snove?!
Ne govori
Koliko si puta
Na drugoj strani čaše
Našao moj
Karmin k'o pečat,
I nemoj mi reći
Da sam baš ja
Tvojoj sijenci
Pri udahu kumovala
Jer sva moja objašnjenja nestanu
Kada za nas odgovor tražim
A riječ, nerođena
Pred usnama blijedi
I tvojim imenom
Oslikava
San.
Zaćuti mi nerođena riječ,
Zaspi na čas bliskost i strah,
Zafali definicija,
Svih naših radosti,
Ispisanih redova,
Isplakanih nedorječja,
I mojih nagih godina
Pred tvojom dušom.
Zafali mi,
Ponekad istine
Kad me pitaju čije to knjige
Uredno slažem,
Iznova čitam.
Korak do odgovora
Ostaje skriven
U našem albumu
Od uspomena
U kome nas nema,
Pred kojim stojimo
Nenađeni na vrijeme,
Nesnađeni u vremenu.
Ostala sam bez objašnjenja
Pokisla pod slučajnošću
Bez ikakve sigurnosti
Koju bih mogla raširiti.
Jer, šta su godine tebi
Koji ih grliš, bacaš i gaziš
Nekom trećem sebi pod noge,
Nekoj drugoj njoj na obraz,
I ovoj meni pred istinu.
O tebi zaista
Ne um'jem da pišem
Jer sve se vrti oko tišine,
Sve ostaje nerazumljivo
U dvije reinkarnacije
Jedne suštine,
Pod istim nebom,
Pred jednim Bogom.
Naša me slika na stolu pita
Jesam li te
Baš takvog izmislila,
Ili si ipak
Davno u sebi,
Prigrlio moje
Nedosanjane snove?!
Ne govori
Koliko si puta
Na drugoj strani čaše
Našao moj
Karmin k'o pečat,
I nemoj mi reći
Da sam baš ja
Tvojoj sijenci
Pri udahu kumovala
Jer sva moja objašnjenja nestanu
Kada za nas odgovor tražim
A riječ, nerođena
Pred usnama blijedi
I tvojim imenom
Oslikava
San.
Teodora Košarac
Нема коментара:
Постави коментар