Kada želim tišinu
Zamislim da sam na Antarktiku
Okružena albatrosima
Suvim vetrom koji reže usne grubim poljupcem
Duhovima nekadašnjih istraživača
Tada
Ne mislim
Ne brinem,
Već samo učim kako se
U tih par sekundi
Postoji.
Kada samoća pokuca na moja vrata
Ja legnem na travnjak
Odmah iznad kuće
Ponesem flašu vina
Čekam Kopernika ili Keplera da gledamo zvezde
Slušam njihova objašnjenja
Dok maštam da sam deo
Oriona ili Kasiopeje.
Kada sve postane preteško
Kada ljudi krenu da me guše
Postavim Crveno more između nas
Obeležim granice
Postavim vojnike na položaje
Dajem ultimatume;
Ne krijem se
Već vladam apsolutistički planetoidom
Koji nosi naziv
Mog života.
Dopuštam mikroskopska proučavanja moje ličnosti
Otvorena sam za oči koje putuju mojim telom,
Jer za njih mogu biti samo azbest -
Šta god radili
Ne mogu me upaliti
Neće videti iskru ili plamen
Jer Ikar sam bira Sunce
Za kojim će proključati
I
Na kraju
Umreti.
Kada živim sama
Desi se da zatreperim ili pucketam
Prilikom dodira
Dok tražim od Severnjače svoje strane sveta
Dok se vrtim kao iglica u kompasu
Nestalna i nemirna
Oni to obožavaju
Iako podsećam na zrnasti led ili glečer
Uvek se istopim u podnožju nečijeg vrata
Spremna da budem voda
Za usta koja žeđaju.
Kada sama krenem na put
Gledam u ljude
Koji žele biti rajska ptica
Ali kače pogrešno perje,
Pa mi je drago što sam ponekad
Flamingo
Lira
Čak i vrabac,
Samo ne
Ono što svi žele biti.
Dok tako hodam
Hitra sam i spora
Propuštam i hvatam momente
Sakupljam priče
Otkinem nešto od sebe i dajem drugima
I
Divno je
Magično
Kada si sam
Kada si svoj
Ako u sebi imaš
Svetove zaključane jedan u drugome.
Iskoristi ključ.
Zamislim da sam na Antarktiku
Okružena albatrosima
Suvim vetrom koji reže usne grubim poljupcem
Duhovima nekadašnjih istraživača
Tada
Ne mislim
Ne brinem,
Već samo učim kako se
U tih par sekundi
Postoji.
Kada samoća pokuca na moja vrata
Ja legnem na travnjak
Odmah iznad kuće
Ponesem flašu vina
Čekam Kopernika ili Keplera da gledamo zvezde
Slušam njihova objašnjenja
Dok maštam da sam deo
Oriona ili Kasiopeje.
Kada sve postane preteško
Kada ljudi krenu da me guše
Postavim Crveno more između nas
Obeležim granice
Postavim vojnike na položaje
Dajem ultimatume;
Ne krijem se
Već vladam apsolutistički planetoidom
Koji nosi naziv
Mog života.
Dopuštam mikroskopska proučavanja moje ličnosti
Otvorena sam za oči koje putuju mojim telom,
Jer za njih mogu biti samo azbest -
Šta god radili
Ne mogu me upaliti
Neće videti iskru ili plamen
Jer Ikar sam bira Sunce
Za kojim će proključati
I
Na kraju
Umreti.
Kada živim sama
Desi se da zatreperim ili pucketam
Prilikom dodira
Dok tražim od Severnjače svoje strane sveta
Dok se vrtim kao iglica u kompasu
Nestalna i nemirna
Oni to obožavaju
Iako podsećam na zrnasti led ili glečer
Uvek se istopim u podnožju nečijeg vrata
Spremna da budem voda
Za usta koja žeđaju.
Kada sama krenem na put
Gledam u ljude
Koji žele biti rajska ptica
Ali kače pogrešno perje,
Pa mi je drago što sam ponekad
Flamingo
Lira
Čak i vrabac,
Samo ne
Ono što svi žele biti.
Dok tako hodam
Hitra sam i spora
Propuštam i hvatam momente
Sakupljam priče
Otkinem nešto od sebe i dajem drugima
I
Divno je
Magično
Kada si sam
Kada si svoj
Ako u sebi imaš
Svetove zaključane jedan u drugome.
Iskoristi ključ.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар