U šta to veruje
devojka u žutoj haljini
Nekad
čini se
da je dosta
zupčanik
koji pokreće ogradu u grlu
da razlije tonu cigle
sa fasade koja se ljušti
iza nje
nožice tankih grafita
promiču dalje
i ona ih ne vidi
jer sa vrha Brankovog mosta
plivaju plavi pogledi
da uhvate vetar ,
niz asfalt
korak i još jedan
ne vide se zvezde
i nema pomena o strahu
mesec kreće
na avgustovski put,
pod kožom
tinjaju noći
i ti znaš
bliže je nego što misliš
Svi oni snovi
ipak
ne umiru.
Нема коментара:
Постави коментар