Ivana Pantelić: Verovanja

U šta to veruje 
devojka u žutoj haljini

Nekad
čini se
da je dosta 
zupčanik 
koji pokreće ogradu u grlu 
da razlije tonu cigle
sa fasade koja se ljušti
iza nje
nožice tankih grafita
promiču dalje
i ona ih ne vidi
jer sa vrha Brankovog mosta 
plivaju plavi pogledi
da uhvate vetar ,
niz asfalt
korak i još jedan
ne vide se zvezde
i nema pomena o strahu
mesec kreće
na avgustovski put,
pod kožom
tinjaju noći
i ti znaš
bliže je nego što misliš

Svi oni snovi
ipak
ne umiru.








Нема коментара:

Постави коментар