Kada pogledaš u lice svojoj pravoj ljubavi
Osetiš mreškanje
Nemir i mir
Duboko duši
Čak i kada ona samo kraj tebe nemo prođe
Čak i kada ti samo "zdravo" kaže
Čak i kada te mrzi rečima
A voli očima
Kada pogledaš u lice svojoj pravoj ljubavi
Ona najranjivije
Najiskrenije
Najlepše
Golica tanke strune srca
Sliva se iz pretkomore u komoru
Pretače
Filtrira se u krvi
Pokreće mrtvo telo
Oslobađa um -
U tebi,
Ona cveta.
Kada pogledaš u lice svojoj pravoj ljubavi
Ona te zaboravom
Najteže rani
Ne seća se zašto si bitan
Ne zna zašto stojiš razjapljenih usana
Čudi se bledilu lica
Ispisanom strahu,
Lice prave ljubavi
Vešto glumi ravnodušnost
Dok pokušava da uzdrma tvoj svet.
Kada pogledaš u lice svoje prave ljubavi
Tada se setiš
Zašto ti nije uspelo na zadnjem sastanku
Zašto si bez razloga juče bio tužan
Zašto imas svemir u grudima
Zašto se ne trudiš
Zašto je vreme počelo da se računa tek od vašeg mimoilaženja
Setiš se
Zašto odlutaš tokom razgovora
Zašto ti je svejedno
Zašto te ne pokreću
Ni lepe ni ružne reči
Otgrnute sa različitih usana
Zašto si budan noćima,
A uspavan danima
Zašto se ne smeješ tako često,
A najviše od svega
Setiš se
Kako si mislio da ne voliš
Kako si mislio da si zaboravio
Kako si mislio da živiš ispunjeno
Sve dok nisi sreo
Lice svoje prave ljubavi.
Kada ja sretnem
Lice svoje prave ljubavi
Shvatim da znam koliko ima sati i minuta
Od kada sam ga zadnji put gledala
Da samo tada vidim sve boje,
Shvatim da je život postavio svoj zaplet
Da smo u nekoj knjizi o ratu
Da smo sukobljene strane
I da ću ja
Dopustiti da me ubiješ
Pre nego što ću ikad potegnuti oružje na tebe,
Shvatim
Da nam je sudbina da jedno drugome budemo pogrešno vreme,
Da mogu grliti
Ljubiti
Voleti
Svakog na ovome svetu,
Mogu ići na romantične večere
Oblačiti se i svlačiti za drugoga,
Mogu vrištati iz sveg glasa
Dopustiti sebi da budem srećna
Uspešna
Hrabra,
A da ipak sve to
Neće biti tako dovoljno
Neće biti tako jako
Neće biti tako stvarno,
Jer kad ja sretnem lice svoje prave ljubavi
Ja se setim,
Shvatim
Da niko ne može da se poredi sa njim.
Osetiš mreškanje
Nemir i mir
Duboko duši
Čak i kada ona samo kraj tebe nemo prođe
Čak i kada ti samo "zdravo" kaže
Čak i kada te mrzi rečima
A voli očima
Kada pogledaš u lice svojoj pravoj ljubavi
Ona najranjivije
Najiskrenije
Najlepše
Golica tanke strune srca
Sliva se iz pretkomore u komoru
Pretače
Filtrira se u krvi
Pokreće mrtvo telo
Oslobađa um -
U tebi,
Ona cveta.
Kada pogledaš u lice svojoj pravoj ljubavi
Ona te zaboravom
Najteže rani
Ne seća se zašto si bitan
Ne zna zašto stojiš razjapljenih usana
Čudi se bledilu lica
Ispisanom strahu,
Lice prave ljubavi
Vešto glumi ravnodušnost
Dok pokušava da uzdrma tvoj svet.
Kada pogledaš u lice svoje prave ljubavi
Tada se setiš
Zašto ti nije uspelo na zadnjem sastanku
Zašto si bez razloga juče bio tužan
Zašto imas svemir u grudima
Zašto se ne trudiš
Zašto je vreme počelo da se računa tek od vašeg mimoilaženja
Setiš se
Zašto odlutaš tokom razgovora
Zašto ti je svejedno
Zašto te ne pokreću
Ni lepe ni ružne reči
Otgrnute sa različitih usana
Zašto si budan noćima,
A uspavan danima
Zašto se ne smeješ tako često,
A najviše od svega
Setiš se
Kako si mislio da ne voliš
Kako si mislio da si zaboravio
Kako si mislio da živiš ispunjeno
Sve dok nisi sreo
Lice svoje prave ljubavi.
Kada ja sretnem
Lice svoje prave ljubavi
Shvatim da znam koliko ima sati i minuta
Od kada sam ga zadnji put gledala
Da samo tada vidim sve boje,
Shvatim da je život postavio svoj zaplet
Da smo u nekoj knjizi o ratu
Da smo sukobljene strane
I da ću ja
Dopustiti da me ubiješ
Pre nego što ću ikad potegnuti oružje na tebe,
Shvatim
Da nam je sudbina da jedno drugome budemo pogrešno vreme,
Da mogu grliti
Ljubiti
Voleti
Svakog na ovome svetu,
Mogu ići na romantične večere
Oblačiti se i svlačiti za drugoga,
Mogu vrištati iz sveg glasa
Dopustiti sebi da budem srećna
Uspešna
Hrabra,
A da ipak sve to
Neće biti tako dovoljno
Neće biti tako jako
Neće biti tako stvarno,
Jer kad ja sretnem lice svoje prave ljubavi
Ja se setim,
Shvatim
Da niko ne može da se poredi sa njim.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар