Monolozi koje
vodim
i moji delovi
dijaloga
i diskusija
su
pisanje
dnevnika
bez dragi dnevniče
jer
nekog kog lažem
ne mogu
zvati dragim
a lažem
pomalo i svuda
dok
kupujem kafu
kažem prodavačici da sam
divno
koja uljudno i rutinski
pita za moje zdravlje
lažem
da sam stranac
rođenom gradu
izgubljenog turistu
koji
ne može da pronađe
mesto
da se okrepi
i žvaće neko
nacionalno jelo
koje je
ili tursko ili zapadno
smeće
dok mu se izvinjavam
na jeziku
koji sam
izmislila ad hoc
ali u varijanti
japanskog
lažem ljude
po internetu
da
sam 1/2 frrrrrancuskinja
i da mrzim da
jedem jagode
jer
u onoj glupoj knjizi piše
da svaka Parižanka
mora
da
mrzi nešto
što
je sveopšte obožavano
i poričem da
nisam sebi inspiracija
dok
pišem
o lošim ljudima
izmišljam da
jesam putovala ali da nemam
uspomene
sa
svog hodočašća
u ime slobode
jer
je
robovanje suvenirima
i fotografijama
poričem
najslikovitije
i lažem ih da ih volim
lažem ih da ih ne volim
lažem ih da ću se vratiti nakon
što otrčim
po novine
lažem ih da ih čekam
lažem ih tako
i mažem
ih
mažem
i mažem
i oni mi ne veruju
pa mi opet ne veruju
pa mi onda još više ne veruju
jer
samo tako
i jedino tako
ne mogu da izgubim njihovo (ne)poverenje.
vodim
i moji delovi
dijaloga
i diskusija
su
pisanje
dnevnika
bez dragi dnevniče
jer
nekog kog lažem
ne mogu
zvati dragim
a lažem
pomalo i svuda
dok
kupujem kafu
kažem prodavačici da sam
divno
koja uljudno i rutinski
pita za moje zdravlje
lažem
da sam stranac
rođenom gradu
izgubljenog turistu
koji
ne može da pronađe
mesto
da se okrepi
i žvaće neko
nacionalno jelo
koje je
ili tursko ili zapadno
smeće
dok mu se izvinjavam
na jeziku
koji sam
izmislila ad hoc
ali u varijanti
japanskog
lažem ljude
po internetu
da
sam 1/2 frrrrrancuskinja
i da mrzim da
jedem jagode
jer
u onoj glupoj knjizi piše
da svaka Parižanka
mora
da
mrzi nešto
što
je sveopšte obožavano
i poričem da
nisam sebi inspiracija
dok
pišem
o lošim ljudima
izmišljam da
jesam putovala ali da nemam
uspomene
sa
svog hodočašća
u ime slobode
jer
je
robovanje suvenirima
i fotografijama
poričem
najslikovitije
i lažem ih da ih volim
lažem ih da ih ne volim
lažem ih da ću se vratiti nakon
što otrčim
po novine
lažem ih da ih čekam
lažem ih tako
i mažem
ih
mažem
i mažem
i oni mi ne veruju
pa mi opet ne veruju
pa mi onda još više ne veruju
jer
samo tako
i jedino tako
ne mogu da izgubim njihovo (ne)poverenje.
Нема коментара:
Постави коментар