Tek kada neko ode, shvatiš gde si i šta si
i šta imaš
i kako imaš
i koga imaš.
Ja hoću da grlim više.
Hoću da poljubim majku.
Hoću da poljubim sve koje volim.
Hoću da sam više tamo gde su oni koje volim.
Hoću da vozim bicikl i da trčim i plivam.
Hoću da idem u selo.
Hoću da pričam sa onima koji misle da sam ih zaboravio.
Hoću da zahvalim svojim rukama, srcu, nogama, svemu što imam.
Hoću da se uvek smejem kada je smešno.
Hoću da plačem u parku i da ćutim kada nema nikoga.
Hoću da zagrlim i zid i drvo.
Hoću tebe da poljubim.
Hoću tebe da gledam dok kuvaš.
Hoću da te gledam dok ređaš puzle.
Hoću da te gledam dok jedeš tortu
i ljutu hranu.
Hoću da me gledaš dok razgovaram.
Hoću da se smeješ dok ti govorim nešto što mi je jedino bitno.
Hoću da te gledam u mraku
u senci
na Suncu
na svetlu.
Hoću da te gledam ujutru.
Hoću da te gledam dok piješ sok.
Hoću da te gledam.
Hoću da idemo u ulice u kojima si bila kad si bila mala.
Hoću da mi pričaš kako je bilo kada si bila mala.
Hoću da te star dok se držim za leđa
baš iza bolnih leđa držim za ruku.
Hoću da ti kažem da volim što si to što jesi, tako odrasla i velika sa malim prstima.
Hoću da ostanemo malo duže negde gde nema ljudi.
Hoću da si tu kada se nerviram
i hoću da sam tu kada ljudima pričam o tebi.
Hoću da te dovedem tamo gde ljudi ne znaju za tebe
i ništa da im ne kažem da si moja.
Hoću da ti kupim cveće
i da noću razmišljam da li ga čuvaš u knjigama.
Hoću da ti grejem noge dok putujemo.
Hoću da idemo u Meksiko
i u Južnu Ameriku
u Japan
i da jedemo tamo
i da se smejemo
i da se ljubimo
i da živimo zajedno
negde na moru.
Hoću da idemo kroz park koji čiste
i da prođemo ispod prskalica.
Hoću da te ljubim sa mokrom kosom.
Hoću da nam gledamo decu dok spavaju.
Hoću da učimo jezik zajedno
i hoću da učimo zajedno
i da se prepiremo
i da posle spavamo na jednom jastuku.
Hoću da ti stavim ruku ispod vrata
i da tako zaspim.
Hoću uvek da zaspim posle tebe.
Hoću da se trkamo
i da vozimo bicikl
i da plivamo zajedno.
Hoću da se molim Bogu za tebe
i hoću da ti prvoj govorim o svemu novom što naučim.
Hoću da mi veruješ
i da verujem u tebe.
Kada bih sada otišao
bilo bi mi žao.
Pretraži insp.rs:
nataša ninkovi
Intervju - Nataša Ninković: ,,Ljubav je jednom i za ceo život“
Intervju: Nađa Lazarević Kada je bila mala, gledajući neki film, okretala se ka svojoj mami i pitala je zašto je uopšte važno ko su glumc...
Zaprati Insp.rs:
Najčitanije:
-
Trebao mi je ne samo tih dana, nego čitavog života neko ko će podneti moju prejaku kafu moj presladak kolač moja tuširanja pretoplom vodo...
-
Intervju: Nađa Lazarević Naslovna fotografija: Ana Kašćelan Genije oštrog pera, Marko Šelić , dočekao me je sa osmehom uz opasku da je...
-
šta ako me tog jutra poželiš tu sa desne strane dok se odmaraš u tuđoj kosi i pitaš se zašto si me pustio na kraju leta šta ako tog jutra s...
-
Uz mene je teško , jer sam teška. Tvrdoglava. Svojeglava. Hirovita i ishitrena. Volim slobodu, A vapim za pripadanjem. U meni kontrast šir...
-
Volim te zato što si stvaran Ne od mesa, kostiju i kože Tih mišića, dugih prstiju Što znaju da grle Slučajno da dodiruju Tih očiju u kojim...
-
Sve česće slušam kako su ljudima naporni drugi ljudi jer pričaju o stvarima koje ih ne zanimaju jer previše zalaze u detalje jer pričaju...
-
Kad ne ide, pusti nek' ide - od tebe Ne žalosti se previše. Ne crtaj imena po zamagljenim prozorima. Pregoleme su to uspomene , draga ...
-
Sada treba da dovršiš svoje piće izgasiš cigaretu poljubiš je poželiš joj mirne snove onda kukavički letargično priđeš staneš ispr...
-
Pred mnogim vratima sam čekao . Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu. I uvek kad se usta jedna predavala i žeđ bila ugašena, jedna blažena iluzi...
-
Psiholog: Bojana Obradović , s avetovalište ''Entera'' Kada duša boli retko se to vidi i retko ko to vidi. Ne vidi se...
Kontaktiraj nas:
inspmagazin@gmail.com
Zabranjeno kopiranje. Sva prava zadržana. . Омогућава Blogger.
Изашо си овде хехе
ОдговориИзбришиПрелепо