Kakav je osećaj
kada vidiš ispred sebe
prazninu?
Kakav je osećaj kada nema mog
prisustva
mirišljavih sveća
uvenulih ruža
praznih boca vina
kakav je osećaj
kada nema
mojih stvari
prebačenih preko stolice
kakav je osećaj
kada ne možeš da me
osetiš
kada znaš da to više nikada
nećeš moći
jer sam te upozorila
jednom kada izađem
ne ulazim
nikada više
ne vraćam se
ne cvilim
ne molim
ne klečim i
ne ponižavam se
Odlazim
uplašeno
možda i više uplašena
nego kada sam
došla
ostala
spustila
prvi
drugi
deseti kofer
više nego kada sam
pobacala sve tvoje papire
neuredno bačene
po stolovima
više nego
kada sam nailazila
na tvoje slike
iz detinjstva
više nego kada sam
po prvi put legla
pored tebe
i više
nego što sam mislila
da ću se plašiti
iako sam bila svesna
da će mi se
obiti o glavu
iako sam znala
da ne smem da rizikujem
toliko
zato što nikada nisam
igrala toliko nesigurno
iako sam znala da
sreća u tvojim rukama
može da mi se obije
o glavu
o želudac
jer se prevrće
svakog momenta kada
pomislim
da treba da te vidim
da iznesem svoje stvari
iz tvog stana
da spakujem
sve one papire
i spiskove
sa lampama
tiganjima
kantama
posudama
koje sam želela
da kupim
Kakav je osećaj
kada znaš da sam
svesna
koliko toga sam uložila
a nisam izgovorila
naglas
već sam ostavila sebe kao
nedorečenu
ostavila sam iza sebe
vazduh pun
pitanja
odgovora
koje neću izgovoriti
jer nisi siguran
šta mogu da kažem
da li ću te ugristi
za srce
dušu
jer nisam sigurna
da li je sve moja iluzija
moja imaginacija
moja halucinacija
moja greška
Kakav je osećaj
kada ne znaš
da li se kajem
da li žalim
i da li mislim da nije
nikada ni trebalo
Kakav je osećaj
kada ne znaš
kuda idem
i ko mi piše
ujutru
čije pozive
odbijam
čije prihvatam
koja poruka me
nasmeje
zbog koje
zadrhtim
Kakav je osećaj
kada znaš
da znam
koliko sam dala
koliko tek puteva moram
preći
a koliko i koje
preskočiti
Kakav je osećaj
kada znaš
da nemaš šta da mi daš
više od onoga što si već dao
i da mi neko
možda
neće prebaciti godine
nesigurnost
ko će znati
da se zaista brinem
Kakav je osećaj
kada znaš
da su koferi sada
teži
umrljani nekim
uspomenama
koje će
verovatno izbledeti
Kakav je osećaj
kada ne znaš
ko je sve nosio
te kofere
koga sam sve ispratila
a tek ne znaš
koga ću ispratiti
i da li ću ikoga više
puštati da ispratim
Kakav je osećaj,
reci mi
kada znaš da
kada prestane da boli
od nas više neće biti ništa?
Нема коментара:
Постави коментар