Jovana Šotić: Krenuću jednog dana sama

Krenuću
jednog dana sama na
dugo putovanje
od prtljaga
ću poneti
samo želju da ne ponesem ništa
i tada me neće
strašno
boleti prizori
koje ostavljam
sa one druge strane
stakla
niti će me
za rukav vući brojevi
koji su odavno 
iseljeni
iz imenika
pa su trkom
potražili azil
u glavi
da me mole da ih pozovem i da im saopštim
kako sam strašno srećna
kako idem da se kupam
i da sa strancima
govorim pantomimom
i gugl prevodiocem
ili da
prosto ne govorim
samo da bi u sebi
ključali 
ovog puta neću
otići da
bih se vratila

da bih 
onima koji me čekaju
pripovedala
o lepotama
građevina
o uticajima
raznih kultura
i ukusu
svakojakih začina
otići ću
da ne bih morala
da se vratim
ili da se bar 
ne vratim
ovakva.






Нема коментара:

Постави коментар