“Boja
purpura” je fascinantna i tužna priča o
položaju “crnih” žena u Americi i Africi. Knjiga koja je osvojila Pulicerovu i
“National Book Award” nagradu, opravdava svu medijsku pažnju koju je zadobila,
jer na čudan način reinkarniše mišljenja, osećanja i delanja u nama nakon čitanja.
Ovo
je priča o mladoj crnkinji Sili i svim nedaćama koje se nalaze na njenom životnom
putu. Ona je bila silovana od strane svog očuha, rodila je dvoje dece, koja su
potom bila oduzeta od nje i prodata. Ubrzo nakon toga spašava svoju sestru Neti
tako što pristaje da se uda za starijeg čoveka koga u romanu naziva “Gospodin”.
Verbalno, psihičko i fizičko maltretiranje Sili se nastavlja i u novoj kući.
Tiha trpeljivost, ravnodušnost njenih osećanja su dobro predstavljene da se čini da Sili sve to doživljava kao da se dešava drugoj osobi – ne njoj. Njen svet i razmišljanja se polako menjaju ulaskom Sofije u njen život, koja nije dozvoljavala da joj iko naređuje i koju nije bilo strah bilo čega.
Ono što je potpuno menja jeste ljubavnica njenog muža, bluz pevačica Šug Ejveri. Sili postaje opčinjena njenom voljom, hrabrošću, lepotom i borbenošću. Šug će u njoj pokrenuti sve osećaje koje je duboko u sebi zakopala.
Po prvi put, u njoj će proklijati seme nade da će jednog dana moći živeti poput Šug – slobodno.
Tiha trpeljivost, ravnodušnost njenih osećanja su dobro predstavljene da se čini da Sili sve to doživljava kao da se dešava drugoj osobi – ne njoj. Njen svet i razmišljanja se polako menjaju ulaskom Sofije u njen život, koja nije dozvoljavala da joj iko naređuje i koju nije bilo strah bilo čega.
Ono što je potpuno menja jeste ljubavnica njenog muža, bluz pevačica Šug Ejveri. Sili postaje opčinjena njenom voljom, hrabrošću, lepotom i borbenošću. Šug će u njoj pokrenuti sve osećaje koje je duboko u sebi zakopala.
Po prvi put, u njoj će proklijati seme nade da će jednog dana moći živeti poput Šug – slobodno.
Stilski
predstavljena u obliku pisama koje Sili piše Bogu i sestri Neti, ova knjiga
jeste ekspresivno umetničko delo. Onog momenta kada Sili odbaci sve loše stvari
u svom životu i hrabro se prepusti novim izazovima i ljubavi, momenat je u kome
uočavamo obećanje “pravog američkog života”. Ne odnosi se samo na oslobođene
robove, već i na sve ljude koji su uspeli da odbace teret koji ih muči, koji
su sagledali stvarnost i od toga napravili novi početak.
Alis Voker je stvorila snažnu, jasno definisanu protagonistkinju, u koju se istog momenta zaljubljujemo, dok posmatramo kako je duhovna, unutrašnja borba žena upletena u jedan karakter. Iako je život Sili suočavao sa surovim momentima, to ipak nije oštetilo njeno srce, čiji se damar oseća na svakoj stranici.
Alis Voker je stvorila snažnu, jasno definisanu protagonistkinju, u koju se istog momenta zaljubljujemo, dok posmatramo kako je duhovna, unutrašnja borba žena upletena u jedan karakter. Iako je život Sili suočavao sa surovim momentima, to ipak nije oštetilo njeno srce, čiji se damar oseća na svakoj stranici.
Male,
izvojevane bitke i slobode karakterišu ovu priču. Uprkos ugnjetavanju,
zadivljujuće je kako ženski likovi iz ovog romana svojim malim trikovima
uspevaju da kontrolišu svoj život, za razliku od muškaraca. Zanimljiv je trenutak u kome se Neti ne oseća
kao da pripada Americi, niti Africi. Iako bi volela da je ptica ili riba, kako
bi svuda išla, na kraju dana se nalazi u svojoj “crnoj” koži i iz nje izvlači
ono najbolje kako bi svoj život načinila lakšim i voljenijim. Žene se bore za svoje male slobode.
U ovom romanu, stručno je prikazana oštra stvarnost afričko-američkih života. Istraživanje
seksualnosti, jaki ženski likovi, sestrinstvo, nepokolebljiva vera i
samorealizacija - njegovi su glavni su motivi.
Nakon čitanja ostaje velika rupa u grudima.
Nakon čitanja ostaje velika rupa u grudima.
“ Mis’im da s’ Bog mnogo ljuti kada
negde u polju naiđeš na purpurnu boju i ne primetiš je.”
Ivana Jovanović
#umetnost i kultura
#insp.
Нема коментара:
Постави коментар