Daj mi parče papira
I napisaću ti kratko
Sve što me ubija
U pojam.
Podvući ću ti stvari
Koje me ubiju hiljadu puta dnevno.
Ljudi koji me ne gledaju u oči
Neljubazni prodavci
Čitanje između redova.
Idu mi na živce
Knjige koje sam ostavio na pola
Beznačajne emisije na televiziji.
Ume da me ubije
Upaljeno svetlo na prozoru tvog stana
Radoznalost
I čežnja koju nosim kao teret.
Ubiju me prazna mesta u pozorištu
Bioskopu
Tvoja želja da pomogneš svima.
Izbace me iz koloseka
Flaše skupog vina koje čuvam za posebne prilike
Nenamešten krevet
Košarkaška lopta na dnu ormana
Utakmice
Podseti me sve to u bljeskovima.
Na moj prošli život.
Izvede me iz takta
Kada te vidim kako šetaš psa posle ponoći
Milion naših rasprava zbog toga
Naši raskidi
Pomirenja
Kišovite nedelje
Dani kada sam nervozan jer si ti takva.
Povremeno me pogodi
I onda kada to ne želim da priznam
Neka pesma koju čujem
Ljudi koji mi nedostaju
Spuštene roletne
Tvoj pogled koji govori koliko si razočarana u mene.
Ako baš hoćeš da znaš
I da ne nabrajam dugo
Šta mi je dovoljno
Da ne postojim
Da se izgubim
Da poludim
Pogledaj samo sliku pored mog prozora i poznaćeš moj um.
Ne treba ti nikakav spisak
Tu si ti
Zalazak Sunca
More
I eto
Nema me.
I napisaću ti kratko
Sve što me ubija
U pojam.
Podvući ću ti stvari
Koje me ubiju hiljadu puta dnevno.
Ljudi koji me ne gledaju u oči
Neljubazni prodavci
Čitanje između redova.
Idu mi na živce
Knjige koje sam ostavio na pola
Beznačajne emisije na televiziji.
Ume da me ubije
Upaljeno svetlo na prozoru tvog stana
Radoznalost
I čežnja koju nosim kao teret.
Ubiju me prazna mesta u pozorištu
Bioskopu
Tvoja želja da pomogneš svima.
Izbace me iz koloseka
Flaše skupog vina koje čuvam za posebne prilike
Nenamešten krevet
Košarkaška lopta na dnu ormana
Utakmice
Podseti me sve to u bljeskovima.
Na moj prošli život.
Izvede me iz takta
Kada te vidim kako šetaš psa posle ponoći
Milion naših rasprava zbog toga
Naši raskidi
Pomirenja
Kišovite nedelje
Dani kada sam nervozan jer si ti takva.
Povremeno me pogodi
I onda kada to ne želim da priznam
Neka pesma koju čujem
Ljudi koji mi nedostaju
Spuštene roletne
Tvoj pogled koji govori koliko si razočarana u mene.
Ako baš hoćeš da znaš
I da ne nabrajam dugo
Šta mi je dovoljno
Da ne postojim
Da se izgubim
Da poludim
Pogledaj samo sliku pored mog prozora i poznaćeš moj um.
Ne treba ti nikakav spisak
Tu si ti
Zalazak Sunca
More
I eto
Nema me.
Нема коментара:
Постави коментар