Dnevnik jedne neurotičarke: Nikad nije kasno da napišeš novu priču

Bojiš se kiše. Bojiš se vetra. Bojiš se da pošalješ prvi poruku: "Dobro jutro" Bojiš se da pevaš na ulici Bojiš se da obučeš vesele boje u sivom gradu Bojiš se da prvi kažeš: "Volim te" Bojiš se i izustiš samo: "I ja tebe" Bojiš da kažeš pravi odgovor kad te pitaju kako si Bojiš se neuspeha Bojiš se uspeha još više Bojiš se mraka Bojiš se dodira, jer bliskost Bojiš se dugih šetnji i ćutanja Bojiš se da tražiš povišicu Bojiš se da kažeš: ''Gotovo je'' Bojiš da prestaneš da voliš prvi Bojiš se da ćeš biti ostavljen Bojiš se da ima boljih Bojiš se da ne saznaju ko si u stvari Bojiš se da ti sam ne znaš ko si Bojiš se da kažeš: ''Ne'' Bojiš se da veruješ nekome Bojiš se da plačeš Bojiš se da se smeješ kad si sam Bojiš se... Bojiš se pada u nepoznato Kao što je npr. ljubav Kao što je npr. prijateljstvo Kao što je npr. putovanje po svetu Kao što je npr. taj san koji vešto skrivaš pod jastukom Kao što je npr. da napišeš pesmu i daš joj Kao što je npr. da otvoriš svoje srce Da se manje bojiš a više voliš Da se manje bojiš a više rizikuješ Da se manje bojiš a više pokušavaš Da se manje bojiš a više govoriš Da se manje bojiš a više smeješ Da se manje bojiš a više uživaš u tišini Da se manje bojiš a više grliš Da se manje bojiš a češće ljubiš po kiši Da se manje bojiš a više plačeš Da se manje bojiš a više sebe voliš Da se manje bojiš, imao bi priče bolje od romana Bolje od pesma, bolje od istorijskih činjenica Imao bi svoju priču A niko na ovom svetu ne može da ima istu priču kao ti Niko na ovom svetu nije ti Trebalo je živeti, zar ne? Nikad nije kasno da prestaneš da se bojiš. Nikad nije kasno da napišeš novu priču.
Bojana Obradović



Нема коментара:

Постави коментар