Iznenada, bez najave,
Iz straha od dokolice.
Iz straha od ponavljanja
Istih dana,
Koji na kraju sažmu ceo taj život
U samo jedan dan.
Mnogo ćeš puta otići od mene
Iz ljubavi prema iskričavim stvarima
Koje te iznova podsete da
Vazduh ne staje u okvir.
Mnogo ćeš puta otići od mene
I to neće biti lako,
Jer odlaženje ima smisla
Samo onda kad se sputava.
Mnogo ćeš puta otići od mene
I ja ću te opet rasuti po celom ovom gradu
I udisati punim plućima
Dok mi ne ponestane daha.
Mnogo ćeš puta otići od mene,
I nećeš znati koliko je dokolica lepa
I koliko su isti dani različiti
I koliko su manje iskričave stvari
one najsvetlije.
Mnogo ćeš puta otići od mene
I nećeš osetiti
Koliko duboko je uzemljenje
Vazduha koji je prihvatio okvir
Ispunio ga i proširio se u beskraj.
Mnogo ćeš puta otići od mene,
I više se nećeš vraćati,
Jer na kraju ipak ostaneš negde
ili se odraz u ogledalu,
samo umori.
Нема коментара:
Постави коментар