Jovana Šotić: Ne, hvala

Pišem tebi koji
ne postojiš
koji ćeš se zvati 
Maksim 
Luka
ili ako se baš
zapijemo
pre odlućivanja
Kazimir
(ili Lenka, Anika i Vida)
tako strašno
sebično želim da 
ne misliš u redovima i kolonama
i da ne saznaš
na teži način da 
obećanje nije garancija
i da će ti se, o naivnog li čudaka, smejati 
kada se pozoveš na 
isto
i da osmeh nije
sreća
da inteligencija nije
merljiva 
(lažu imdb zvezdice i diplome)
i da se rešenje ne nalazi
uvek u apoteci
želim podjednako sebično da
da kupuješ voće
na pijaci
i moraš da 
naučiš da ljudi vole poklone 
u šarenim folijama
ali ne vole da ih lažu
sa sve šarenim folijama
(neki vole, ali nemoj
da svraćaš na njihovu zabavu)

moraš da saznaš da 
ćeš odrasti
u jednom trenutku 
i da to nije zamka
osim ako zaboraviš da ponekad otvoriš vrata 
doma čaroliji 
u vidu Poter-maratona
i Kosili kupke.
I moraš da znaš da kažeš - 
ne, hvala 
kad ti kažu da ne treba biti ideološki usmeren
i da te odvraćaju od čitanja 
dnevnopolitičkih vesti
jer neoblikovane ljude
lakše oblikuje vladajuća klika
i za kraj
naravno da ćeš morati da oslušneš tuđe
savete
ali ćeš morati sam da ih ocenjuješ
kao i ove moje, Maksime
ili Anika.




Нема коментара:

Постави коментар