Kristina Babić: Kad sam ti ponudila svoju ljubav

Kada sam ti ponudila svoju ljubav,
nisam rekla
uzmi je,
raskomadaj,
baci je lavovima,
nisam ti u ruke stavila dozvolu
da mi rasparčaš dušu,
iako sam znala,
upoznajući tebe,
da na svoju dušu više pravo ne polažem,
da jedino ti znaćeš
gdje da je tražim,
jednom,
kad ostanem bez tebe.
Kada sam ti zelenim zastavama mahala da zaploviš mojim morem,
nisam ti dala dozvolu da budiš usnule školjke i da rovariš po biserima,
njih ionako dobiješ kao nagradu
ako si dovoljno strpljiv,
obazriv
i pomalo hrabar.
Šta ću sada s mojim morem,
šta ću sada s mojim biserima,
gdje da ih tražim,
polomljene,
izblijedjele,
nevoljene...
Ako sam željela da se pomalo izgubimo
u ljubavi,
davanju,
predavanju,
nisam željela da ja tebe,
a ti mene
izgubiš,
šta ću sada s pola sebe,
šta ćeš ti sa pola mene,

kuda bi i kako,
kad znam i znaš,
da ćemo se sastaviti
samo kada ti mene,
a ja tebe
pronađem.




Нема коментара:

Постави коментар