Kalifornijski
umetnik Emilio Vilalba, koristeći uljane boje, stvara portrete koji istražuju ljudsko stanje kroz
facijalnu ekspresiju i gestikulaciju.
„Fasciniran sam idejom ljudskih emocija i
njihovom nepobitnom važnošću. Svojim slikama pokušavam da istražim i izrazim
emocije promenom i izobličavanjem (izraza) lica ‒ time stvaram neku vrstu disonance.ˮ
To uspeva tako što umnožava suptilne promene onih
koji sede ispred njega ‒ uznemirene pokrete usana, treperenje kapaka, jezik
tela koji prikazuje emocije na fizički opipljiv način.
Nered je njegova pokretačka snaga. Svojim delima
istražuje neku vrstu sveobuhvatnog ''neizdrža'', nezaustavljivog nemira i konstantnog pritiska pod kojim živimo. Pritiska koji izbija
iz sukoba čovečanstva ‒ naše jedinstvene zbrke emocija, opsesija i želja ‒ kao i recepta za uspeh u društvu, koji nam je nametnut.
Neminovno, stvara veliku metaforu izraza koja nose mnogo dublja značenja i unutrašnja stanja sa kojima se svakodnevno nosimo, uobličeni ili izobličeni pred stvarnošću sa kojom smo suočeni.
Jureći da stignemo život - svi mi postajemo karikature.
Koliko
često se
bavite svojim emocijama? Da li ih svesno proživljavate i propuštate kroz
telo ili su one za vas samo usputna prepreka koju treba što pre savladati?
Dopuštate li im da uznemire vaš organizam i daju vam punoću svesnog
življenja? Da li vi vladate njima ili je obratno? Kada ste se zadnji put svesno
smejali, plakali, ljutili se, tugovali, voleli, mrzeli, žudeli? Osetite život!
#umetnost i kultura
#insp.
Olivera Totošković
#umetnost i kultura
#insp.
Нема коментара:
Постави коментар