Kada je Nele onda je Zabranjeno pušenje, kada je Karajlić onda
je Nadrealna televizija, kada je Dr
Nele Karajlić onda je Fajront u Sarajevu,
a kada konačno postane Nenad Janković onda se pojavi Solunska 28. Na adresi koja se na različite načine vezivala za život
samog autora, pronikla je priča o jednom alasu, o slikarki, o prvom beogradskom
kupalištu, to je adresa na kojoj je život bačen na pozornicu. Poput
performansa, čitaoci postaju njena publika, akteri, čak i kritičari.
Da se Beograd najbolje može razumeti
slušajući priče o njegovim starosedeocima i došljacima, govori nam jedna
Solunska ulica na broju 28. To je adresa na kojoj stanuje miris Dorćola, zvuk
prestonice, damar dveju reka nastaje tu. Njeni glavni junaci na uzglavlju šapću
snove, na dlanu spajaju dva mentaliteta, dva razdoblja. Svako od njih vodi
zaseban život, a taj život uglavnom bude išaran drugim sudbinama, istorijskim
događajima i sudbinskim igrarijama.
Ako je ikako moguće spojiti u jednu
priču strast za novcem, ljubav za životom, opijenost umetnošću, razjarenu
ljubomoru, onda je to upravo ova priča. Dr Nele Karajlić sa neverovatnom lakoćom
pojašnjava složena životna pitanja. Poput mađioničara, stavlja pred nas lice
Smrti. Čitaoci je vide, čuju, saznaju šta se desi ,,kada odeš tamo” , i kada se ,,vratiš odatle“.
Ovde se odigrava borba između Života i Smrti, Greha i Oprosta,
Prijateljstva i Zavisti. Mudriji ili istrajniji?
Poteže se i pitanje časti i poverenja.
Dokle smo spremni da odemo zarad sebe i svojih ideala, a gde zarad voljene
osobe? Može li se staviti znak jednakosti između žrtve i samilosti?
Na adresi Solunska 28 možete pronaći
sebe, svoje davno izgubljene isečke prošlosti, odgovore, život. Ovo je adresa
koju ne napušta inspiracija i strast. Nekome davno znan, a nekome novo lice - Dr
Nele Karajlić i ovog puta na visini zadatka, Nenad Janković - novo lice u
modernoj srpskoj književnosti.
Milena Petrović
Нема коментара:
Постави коментар