Intervju: Tara Đukić
Dok je hodila Vladičinom baštom Cetinjskog manastira, Jelena je rasla i snivala snove o onoj koja će postati danas - žena britke pameti, mekog srca i slobodne volje. Crnogorka sa velikim C, majka sa velikim M, žena sa velikim Ž, umetnica sa velikim U, insp.iracija sa velikim I. Njene kreacije nisu samo stvar estetike; one su suprotstavljanje jednom mentalitetu i jednom sistemu, i one su uzdizanje snage svetosti i duhovnih vrednosti koji su utkani u svaki posebno izrađen modni komad. Upoznajte Jelenu Bukvić Atanasković.
Osnovna
zamisao brenda Fantasia di Yeya jeste da oživi autentičnu manastirsku
ornamentiku kroz moderne, originalne i elegantne odevne komade. Kako si došla
na tu zamisao?
Dok je hodila Vladičinom baštom Cetinjskog manastira, Jelena je rasla i snivala snove o onoj koja će postati danas - žena britke pameti, mekog srca i slobodne volje. Crnogorka sa velikim C, majka sa velikim M, žena sa velikim Ž, umetnica sa velikim U, insp.iracija sa velikim I. Njene kreacije nisu samo stvar estetike; one su suprotstavljanje jednom mentalitetu i jednom sistemu, i one su uzdizanje snage svetosti i duhovnih vrednosti koji su utkani u svaki posebno izrađen modni komad. Upoznajte Jelenu Bukvić Atanasković.
Foto: Alex Dmitrović
Ideja
je potekla od malih formata ornamenata na omotima za uskršnja jaja. Razmišljala
sam kako bi bilo sjajno da ih imamo na odeći, home decor-u, i sl, te krenula u taj nimalo lak proces
stvaranja. Uz pomoć moje neiscrpno talentovane sestre koja je sve to iscrtala, čoveka koji je razumeo moju ideju, pa
te trake proizvodi u količinama koje su meni potrebne, kao i uz miks intuicije, vere i
lucidnosti, 2016. godine nastaju prvi komadi.
Značajni
deo tvog detinjstva čini odrastanje u Vladičinoj bašti Cetinjskog manastira.
Šta u tebi budi pomisao na dom, Cetinje i Crnu Goru?
Tačno.
Vladičina bašta je bila naše mesto igre, ljubavi, pesme i poneke bezazlene
svađe, što i dan danas, još jače, u meni budi posebne emocije. Čekali smo ljeti turiste
da sa njima uđemo u riznicu Manastira, i sva ta ornamentika na odeždama vladara, kao i u samoj unutrašnjosti, oduvek me
je radovala. Sada kad razmislim o svemu tome, zaista ništa nije slučajno. Dom,
Cetinje i Crna Gora? Šta da kažem... Amin.
Šta
u tebi budi pomisao na Beograd?
Beograd
me kalio, dorađivao i obrađivao. Sada sam tačno pola života ovde - ovo je mesto gde sam se obrazovala, stekla
nova prijateljsva, rodila svoju decu, gradila svoj put. Tako da slobodno mogu reći - isti je osećaj kada odlazim i dolazim u Beograd, kao i na Cetinje. No,
vrlo je tačno rekao Žarko Laušević :
"Za
mene u Beogradu tvrde da sam Crnogorac. U Crnoj Gori kažu – Beograđanin... Volim da svima dam za pravo...''
Koji
je tvoj životni ''must have''?
Istina,
istina i samo istina! Ne
podnosim laž.
Kada
jedna ponosita Crnogorka ruši predrasude kako u modnom dizajnu, tako i u životu
uopšte, odakle crpi snagu i kako se bori sa urotom sredine u kojoj živi?
Nemam
predrasude, ne rušim ih, ali ih primećujem i žalim slučaj. To je, kako kažeš,
urota svake sredine. Delim
ljude na dobre i loše, fraza da, ali istina. Često mi se u životu dešavalo da
ljudi počnu da se ljute na mene kada primenim njihov model ponašanja u odnosu prema njima.
Sada metodom eliminacije crpim svoju snagu... kako ono beše? Izbacim nepoznanice
i imam beskonačno mnogo rešenja (smeh)!
Uspela
si da dragoceno kolektivno nasleđe sačuvaš i predstaviš na jedan moderan,
nesvakidašnji, ali pre svega autentičan način. Koliko je važno, a koliko je
teško ostati svoj i drugačiji u današnjem svetu opšte uniformisanosti?
Uspeh je relativan. Ja još pokušavam, a kad prestanem da pokušavam, znaću da nisam uspela. Hvala ti što si prepoznala sve to u mom radu, bila bih srećna da i
većina drugih ljudi to vidi na pravi način, jer meni je TO važno, a teško je
ostati svoj upravo onoliko koliko si tuđi. Tako je i sa garderobom.
Koji
odevni komad čuva tvoje najlepše životne uspomene?
Ja
sam od onih žena koje se ne vezuju za stvari. Ne pamtim šta sam obukla kad sam
se prvi put poljubila, često zaboravim gde mi šta stoji i šta sam kome
pozajmila (to me najviše nervira kod
knjiga). Mogu da ti poklonim neku stvar, pa da je tražim posle par
godina da mi “malo daš”, a ponekad “fiksiram” neki komad i stalno ga vrtim. A više od odeće volim nakit.
Koje
životne istine i neistine, priče i mitove, poruke i opomene, nose kolekcije
koje kreiraš?
Istina
je da su sve kolekcije inspirisane ornamentikom, da su autentični ornamenti iz srednjevekovnih
manastira svih šest kulturnih baština
preneseni tkanjem na trake i spojeni sa
odevnom vizijom brenda, a neistina da su ornamenti u etno-maniru samo kulturna
zaostavština, jer oni su mnogo više od toga. Priča je da su modeli namenjeni ženama u svim životnim dobima, a mit je da godine postoje, poruka je da na
jedan specifican i jos neistražen način čuvamo nasleđe regiona, njegov
identitet i svoj lični, a krajnje je vreme ili ako hoćeš opomena da prestanemo
da gledamo u tuđa dvorišta.
Ko
ili šta se u životu najnežnije ljubi, najpažljivije čuva i najsnažnije voli?
Ko - deca,
roditelji i porodica.
Šta - knjige, cipele i život.
Koju
životnu lekciju si najduže učila ili je i dalje učiš?
“Spuštavah
se ja niz vaše uže,
umalo
se uže ne pretrže,
od
tada smo viši prijatelji
u
glavu mi pamet ućeraste”, ali je i dalje katkad ponavljam.
Kako
je živeti svoj san?
Videćemo,
samo što sam zaspala.
Koji
planovi će obeležiti predstojeću 2019. godinu?
Revija
i pokušaću da se predstavim van granica naše zemlje. Sada ne znam još u kom
obliku, kada, gde i kako, ali kod mene se nikad ne zna.
Нема коментара:
Постави коментар