Mi nećemo biti kao drugi, nećemo jedno drugom govoriti o ljubavi, nećemo se kao slučajno dodirnuti u prolazu i sigurno nećemo dopustiti da se između nas nešto desi.
Nećemo, jer mi nismo obični ljudi.
Mi o toj ljubavi već sve znamo. Znamo i njen prelepi početak i sredinu i kraj.
I baš zbog tog kraja, mi joj nećemo otvoriti vrata. Neka pati sama.
Neka nas doziva i preklinje.
Neka nas uzalud ubeđuje da možemo biti sretni zajedno.
Mi nećemo biti kao drugi.
Ostaćemo sami, možda malo tužni, ali nepovređeni.
Mi o toj ljubavi već sve znamo...
Mi o toj ljubavi već sve znamo. Znamo i njen prelepi početak i sredinu i kraj.
I baš zbog tog kraja, mi joj nećemo otvoriti vrata. Neka pati sama.
Neka nas doziva i preklinje.
Neka nas uzalud ubeđuje da možemo biti sretni zajedno.
Mi nećemo biti kao drugi.
Ostaćemo sami, možda malo tužni, ali nepovređeni.
Mi o toj ljubavi već sve znamo...
Нема коментара:
Постави коментар