Hronike jedne Ivane: Uvek je moralo biti po tvom

Uvek je moralo biti po tvom -
I mesto za igru
I prostor za maštanje
I znalo se
Da ću ja žmuriti,
Brojati do 18,
Jer je beskonačno pripijeno uz jedno,
A ti ćeš se skrivati
Znalo se
Da ja moram podmetnuti ruke
Da bi se ti popela na drvo
Izigravala pravcatog majmuna
Viseći
Puštenih ruku
Ljuljajući se
Podmevajući se mom strahu
Objašnjavajući
Da svet lepše izgleda
Kada ga okreneš naopačke
Kada se krv sliva u mozak
Kada zvezdice odjednom bljesnu
Pa shvatiš
Da to nije drvo -
Nebo drži tvoje noge
Da glava ne dotakne zemlju.
Ljutilo me je
Što znaš sve,
Osećao sam se
Nedoraslo
Nezrelo,
Ljutio sam se jer me je bilo strah
Bio sam ljubomoran na tvoje nebo
Odvažnost,
Činila si se udaljenom
Kao da znaš neke tajne
Koje mi nikad nećeš otkriti,
Kao da postoji svet
U koji me nećeš pustiti,
Ljutio sam se
Na drvo
Na sve o čemu razmišljaš
Na sve što sa mnom ne deliš
Isključuješ me
Pored mene si,
A nisi
Ljutilo me je
Pa sam te nazivao
Glupom devojčicom,
Ali ta je ljutnja brzo nestajala
Pošto bi,
Ljuljajući se napred - nazad,
Hvatala moju glavu
Spuštala poljubac na moj obraz
Smejala se
Kada bih pocrveneo;
I ja nisam više znao zbog čega sam bio ljut
Bilo je po tvome,
Mnogo kasnije
Shvatio sam
Da su to bile prve naznake
Žene u koju ćeš izrasti,
Žene koju ću voleti.
Uvek je bilo po tvome
Kada si me nagovarala na nestašluke
Pokazala kako da preskačem ogradu
Trčim poljem
Širim ruke kao ptica
Pored tebe,
Glupa devojčice,
Bio sam slobodan i živ
Posmatrao sam tvoju plavu kosu
Kako postaje tečno zlato pod suncem,
Voleo trenutke kada mi uvlačiš ruku u dlan
Kada ćutke posmatramo šta odrasli rade
Hteo sam uvek da budem osoba
Sa kojom ćeš probati da usne pritisneš o usne
Da se potom čudiš
Šta je tu toliko posebno
Pa odrasli to rade,
Glupa devojčice
Ja sam se tada zaljubio u tebe
Dok si ti tek počela
Sa istraživanjem sveta i sebe.
Uvek je bilo po tvome,
Zato je meni pripala uloga
Improvizovanog stola
Na koji ćeš se popeti da bereš komšijino voće,
Uloga stražara
Dok se provlačiš kroz ogradu da ukradeš mače,
Jer je po tebi ono bilo zarobljeno,
A znao sam da tako želiš da vratiš onom dečaku
Koji me je udario ispred škole,
Uvek je bilo po tvome,
Iako sam kukao
Svađao se
Ti si mahala prstom
Volela da se prepireš
Znajući da ćeš pobediti
Da će biti po tvome
Ti si,
Glupa devojčice,
Rekla da nije pristojno
Da te nazivam tako
Mi smo tim
Da ćeš mi biti drug
Prvi poljubac
Prva ljubav
Ono što odrasli rade,
Da je uvek bilo i biće
Kako ti kažeš
Jer smo mi 18 -
Beskonačno pripijeno uz jedno.

Zato kada uđeš na vrata
Kao odrasla žena
Uvek prvo vidim
Devojčicu koja mi je ukrala srce i dušu
Vidim da je bilo po njenom,
Da je uvek po tvom
I da mi to nimalo ne smeta
Dok god sam 1
Dok god si 8
Dok god činimo 18 -
Glupa, neodoljiva devojčice
Koju ću zauvek voleti više od odrasle tebe.

Ivana Jovanović



Нема коментара:

Постави коментар