Milena Nikolić: Da nije kraj

Ti da pričaš o filmovima
O automobilima
O jelima koja nikad nećemo
Znati da spremimo
A ja da pričam o knjigama
O sudbini
O tome kako sam jutros
Ponovo odustala od ideje
Da počnem da treniram
Ti da jedeš koricu
Sa mog parčeta pice
A ja da ti kradem pečurke
Dok ne gledaš
Ti da se smeješ 
Mom strahu od starenja
Mojim arhaizmima
I mom nepoznavanju
Domaćih glumaca
A ja da se ljutim
Da prevrćem očima
I da šatro okrećem glavu
Kad kreneš da me poljubiš
Ti da piješ kafu slatku kao ja
A ja jaku kao ti
Da čitaš moje pesme
I da me zapitkuješ
Zašto su tako mračne
Da ti napišem pesmu
I da ti kažem:
Vidi, ova nije mračna 
Da te gledam dok voziš
Da me slušaš dok filozofiram
Da pevamo u kolima
Da se ljubimo na semaforima
Da se klizamo po zaleđenom trotoaru
Da nosimo raskopčane jakne
Jer je tako lepše
Da nas uplaši skitnica na parkingu
Da se smejemo iz petnih žila
Da sanjamo Prag 
I vikendicu u planini
Da me naučiš da vozim
A ja tebe da voliš sebe
Da mi pokazuješ ožiljke
Da ti brojim mladeže na leđima
Da me ljubiš u čelo
A ja tebe u rame
Da me nosiš u naručju
Da ne boli
Da nismo prestali
Da nije kraj.



Нема коментара:

Постави коментар