Samo da ti javim
Zaljubila sam se danas
A verovala sam da neću
Nikada više
Zaljubila sam se
I moja ljubav ima tačnu
Ulicu i broj
I pogled na Skadarliju
Ima ogradu od čelika
I saksije pune cveća
Znam, nije ti jasno
Nikome i nije bilo
Nisu razumeli moju zaljubljenost
U svetla uspavanih gradova
U horizonte
U osunčane planinske vrhove
Ne očekujem
Da sada ti razumeš
Da sam se zaljubila u terasu
Na uglu Strahinjića Bana
I čim sklopim oči
Vidim tu terasu
I vidim sebe na njoj
I vidim topla julska jutra
I vidim ispijene šolje zelenog čaja
I vidim pesme ispisane
Na žutom papiru
I zaljubila sam se u taj san
I na mah sam se uplašila
A onda plakala od sreće
Što sam posle mnogo vremena
U mojim snovima ponovo sama
A slika nikada potpunija nije bila
I ništa ne nedostaje
A koliko juče te je bilo u svemu
U snovima o budućnosti
U željama u ponoć
U prvoj jutarnjoj kafi
U nagonima da prvo okrenem tvoj broj
Kada se nešto važno desi
U navikama
Da ne ostavljam papir u piksli
I kašičicu u šolji
Ali danas sam ponovo sama
U svemu ovome
I skoro da uopšte ne čujem
Kako negoduješ dok puštam Kohena
I skoro da ne osećam
Kako se ježiš dok pijem
Svoju limunadu bez šećera
I skoro da ne vidim
Kako odmahuješ glavom
Dok ti govorim koliko je život lep
I koliko verujem ljudima
Iako su me mnogi prodali
I koliko sam srećna sa onim što imam
Iako sam mnogo izgubila
I zato sam samo htela da ti javim
Da u mojoj glavi
Više ne odzvanjaju tvoji koraci
Dok me ostavljaš
Moje uši više ne paraju
Tvoje oproštajne reči
Bez grama emocije
Samo da ti javim
Da u mojim grudima
Više ne pušta trnje ta ruža sumnje
Da ti nisam dovoljna
Jutros sam je posekla
I posadila suncokrete
Da me vode bliže suncu
I te snove
Koje sam, da ti budem bliža,
Farbala u crno
Kao po kazni
Poput Tom Sojera
Jutros sam prefarbala u žuto
Zatim sam skuvala svoj zeleni čaj
Udahnula dan
Upila sunce
I rešila da ti javim
Da sam se zaljubila
Mada sam verovala da neću
Nikada više
I da sam od jutros
U mojim snovima
Ponovo glavni akter ja
I samoća
I terasa.
Zaljubila sam se danas
A verovala sam da neću
Nikada više
Zaljubila sam se
I moja ljubav ima tačnu
Ulicu i broj
I pogled na Skadarliju
Ima ogradu od čelika
I saksije pune cveća
Znam, nije ti jasno
Nikome i nije bilo
Nisu razumeli moju zaljubljenost
U svetla uspavanih gradova
U horizonte
U osunčane planinske vrhove
Ne očekujem
Da sada ti razumeš
Da sam se zaljubila u terasu
Na uglu Strahinjića Bana
I čim sklopim oči
Vidim tu terasu
I vidim sebe na njoj
I vidim topla julska jutra
I vidim ispijene šolje zelenog čaja
I vidim pesme ispisane
Na žutom papiru
I zaljubila sam se u taj san
I na mah sam se uplašila
A onda plakala od sreće
Što sam posle mnogo vremena
U mojim snovima ponovo sama
A slika nikada potpunija nije bila
I ništa ne nedostaje
A koliko juče te je bilo u svemu
U snovima o budućnosti
U željama u ponoć
U prvoj jutarnjoj kafi
U nagonima da prvo okrenem tvoj broj
Kada se nešto važno desi
U navikama
Da ne ostavljam papir u piksli
I kašičicu u šolji
Ali danas sam ponovo sama
U svemu ovome
I skoro da uopšte ne čujem
Kako negoduješ dok puštam Kohena
I skoro da ne osećam
Kako se ježiš dok pijem
Svoju limunadu bez šećera
I skoro da ne vidim
Kako odmahuješ glavom
Dok ti govorim koliko je život lep
I koliko verujem ljudima
Iako su me mnogi prodali
I koliko sam srećna sa onim što imam
Iako sam mnogo izgubila
I zato sam samo htela da ti javim
Da u mojoj glavi
Više ne odzvanjaju tvoji koraci
Dok me ostavljaš
Moje uši više ne paraju
Tvoje oproštajne reči
Bez grama emocije
Samo da ti javim
Da u mojim grudima
Više ne pušta trnje ta ruža sumnje
Da ti nisam dovoljna
Jutros sam je posekla
I posadila suncokrete
Da me vode bliže suncu
I te snove
Koje sam, da ti budem bliža,
Farbala u crno
Kao po kazni
Poput Tom Sojera
Jutros sam prefarbala u žuto
Zatim sam skuvala svoj zeleni čaj
Udahnula dan
Upila sunce
I rešila da ti javim
Da sam se zaljubila
Mada sam verovala da neću
Nikada više
I da sam od jutros
U mojim snovima
Ponovo glavni akter ja
I samoća
I terasa.
Нема коментара:
Постави коментар