Stvarno nije važno
To što sam otišla
Uzdignute glave
Ponosna i nepokorna
Jaka i staložena,
To što sam te ostavila
Kao žena koja ne da
Da je ne vole
I odlazi
Pre nego je ostave,
Ni to što sam ti prećutala
Da sam lomljiva
Krhka
Ranjiva,
Da me lome krajevi
Knjiga, filmova i ljubavi,
Da me lome rastanci
I mahanje sa perona,
Da me lome odlasci
I želja da se vratim
I da si me najviše slomio ti;
Nije važno
To što pamtim
Poslednju pesmu
Koju sam pustila u tvojim kolima,
Ulicu i broj,
Vreme u koje se budiš,
Na kojim mestima imaš ožiljke
I kakvu kafu voliš,
Ni to što su mi
Svi ti podaci beskorisni
Kao cipele koje sam prerasla
Ali sam previše nostalgična
Da bi' ih bacila;
Nije važno
Što me proganjaju sva mesta
Na koja nikada
Nećemo otići zajedno,
To što se nikada nećemo poljubiti
Ispod Savskog mosta,
To što u onaj kafić preko puta faksa
Nisam ušla od novembra,
Ni to što nikada više
Neću videti tvoje lice
U četrdeset osmici;
Nije važno
Što je Beograd prazan
I bezličan
Otkad te ne zovem da ti pričam o njemu,
To što je na ulicama prljavo
A u prevozu zagušljivo,
To što mi voda klizi niz vrat
Dok idem Bulevarom,
Ni to što je Cvetni trg suicidan
Kada pada kiša;
Nije važno čak ni to
Što zaboliš na promenu vremena,
To što su negde objavili
Moju pesmu o tebi,
Ni to što dečko u čitaonici
Ima parfem kao ti;
Stvarno više ništa od toga
Nije važno
Važno je to
Da si mogao da mi uradiš
Šta god poželiš
A ti si izabrao
Da me slomiš.
To što sam otišla
Uzdignute glave
Ponosna i nepokorna
Jaka i staložena,
To što sam te ostavila
Kao žena koja ne da
Da je ne vole
I odlazi
Pre nego je ostave,
Ni to što sam ti prećutala
Da sam lomljiva
Krhka
Ranjiva,
Da me lome krajevi
Knjiga, filmova i ljubavi,
Da me lome rastanci
I mahanje sa perona,
Da me lome odlasci
I želja da se vratim
I da si me najviše slomio ti;
Nije važno
To što pamtim
Poslednju pesmu
Koju sam pustila u tvojim kolima,
Ulicu i broj,
Vreme u koje se budiš,
Na kojim mestima imaš ožiljke
I kakvu kafu voliš,
Ni to što su mi
Svi ti podaci beskorisni
Kao cipele koje sam prerasla
Ali sam previše nostalgična
Da bi' ih bacila;
Nije važno
Što me proganjaju sva mesta
Na koja nikada
Nećemo otići zajedno,
To što se nikada nećemo poljubiti
Ispod Savskog mosta,
To što u onaj kafić preko puta faksa
Nisam ušla od novembra,
Ni to što nikada više
Neću videti tvoje lice
U četrdeset osmici;
Nije važno
Što je Beograd prazan
I bezličan
Otkad te ne zovem da ti pričam o njemu,
To što je na ulicama prljavo
A u prevozu zagušljivo,
To što mi voda klizi niz vrat
Dok idem Bulevarom,
Ni to što je Cvetni trg suicidan
Kada pada kiša;
Nije važno čak ni to
Što zaboliš na promenu vremena,
To što su negde objavili
Moju pesmu o tebi,
Ni to što dečko u čitaonici
Ima parfem kao ti;
Stvarno više ništa od toga
Nije važno
Važno je to
Da si mogao da mi uradiš
Šta god poželiš
A ti si izabrao
Da me slomiš.
Нема коментара:
Постави коментар