Dragana Marković: Ti me rastavljaš

Ritmom kukova,
narušavam ritam,
tvog ćutanja.
Prepolovio si me.
Na onu koja te želi.
I onu koja ti se sveti.
Pod tobom trpim.
Nad tobom bih da vrištim.
Ne slušaš.
Samo gledaš,
i telo mi, jezikom upijaš.
Šake su ti grublje od mojih.
Ali ti stisak, 
nije jači,
od mojih bedara.
Istisnuo bi mi sve,
iz golih nedara.
Lomiš me,
i sobom pukotine,
sastavljaš.
Ti.
Sebi bezgrešan.
Negrehe.
Velikodušno opraštaš.
Olako i bezobzirno,
me rastavljaš.
Pa po svojoj meri, 
ponovo sastavljaš.



Нема коментара:

Постави коментар