Potrebno je preko
sto četiri farenhajta
da bi se izbrisala
imena
svih onih
koje sam volela
pre tebe
Potrebno je
tačno toliko
da zaboravim
koje sam živote
vodila
gde sam se smrzavala
kako sam se
šminkala i češljala
honey
vrelo je
vrućina davi
guši
vazduh je suv
a ja
želim da ti pođe
voda na usta
misli u glavi
da se motaju
odmotavaju
kao Arijadnino klupko
zamotavaju
mrse
ovo je kontaktna magija
Potrebna mi je vlas
tvoje kose
dugme sa košulje
zaboravićeš sve
mitove
kuda si krenuo
izgubićeš glas
dozivajući me
honey
ne idi
koža mi gori
postaje bronzana
a ja hoću da se
uvučem pod tvoju
da me skloniš
sačuvaš
od zlatnog peska
koji žari stopala
honey
leto je
vrelina
škorpija se sklonila
pod kamen
nema kapi vode
na ovom tlu
ne tražim da me voliš
samo
honey
ne idi
hiljade njih je prošlo
hiljade njih je odlutalo
nestalo
u pustinjama surove toplote
žednih biljaka
napukle zemlje
hiljade njih ne zna da se vrati
ne idi
osušiće ti se grlo
presušiće ti razum
budeš li me tražio
na nekim
svežijim mestima.
Нема коментара:
Постави коментар