Jovana Šotić: Nered

I ja sam htela da ne budem metež
haos i nered
da budem april u sandalama koga povremeno drmne neka
oluja posle koje
samo ispravi frizuru
i nastavlja da bude omiljen ljudima
dozirajući im mudro sunce
I ja sam htela da imam odabrane ljude
kojima ću kuvati jednom mesečno
a oni će mi donositi cveće i vino
i jednu osobu koju ću zvati do kuhinje da mi nešto pripomogne
da bi tamo ogovarali ljude u trpezariji
i otvarali poklone
I ja sam htela da imam nekog sa kim ću povremeno
moći da se gušim od smeha dok nam sve rečenice počinju
sa “a je l' se sećaš kada…”

I nisam htela da budem
neko ko ni sa kim nema uspomene koje imaju duži staž od dvadeset jednog
dana
i nisam htela da budem neko ko beži od ljudi jer se plaši da postaje rutina
kao nedeljna depresija
ili novogodišnja euforija
ili dremka nakon ručka
I ja sam htela da budem neko ko je svestan da su rutine lepe
i da su ljudi višeslojni i da se nedokučivo menjaju i da
strah od odlaska bilo koga samo zbog našeg nereda
otežava vraćanju
reda.





Нема коментара:

Постави коментар