Možda nisi razumela što volim istoriju
Što grabim mitologiju na polici u Stavrosu
Ili čitam uveče enciklopediju
Možda nisi razumela što volim scenu
Taj trenutak kad poslednji trem ostavim ispred
I pogledam u svetlo, a reka glume teče i teče
Možda nisi razumela što toliko lažem
Kao i svaki dečak kakvog si očekivala
Ali ga takvog nisi dobila
Možda nisi razumela što se za veka i amina
Vraćam kući sam, sa pesmama
Mojim merenjem vremena
Možda nisi razumela prirodu moju
Da spasavam po svemu sebi slične
Osobe od smrti, a još više od života
Možda nisi razumela što lunjam
Noću, danju, sigurno i negde između
Baš tada kad sklopiš oči, ja nisam pored lampe
Možda nisi razumela što bežim od sveta
Ispred stolice, iza zakovanih vrata
Odakle me preklinješ da izađem
Možda nisi razumela kada tanane ruke
Dovedu u red neki šraf ili štim, nagarave se
Malo i na njih da baciš pogled
Možda nisi razumela želju da spasem svet
Pramen svetlosti i u džinu zla da nađem
Na visokim štiklama nisi videla sitne ribe
Al' ne htede, ne htede da me razumeš
Možda nisi razumela baš svaki poziv
Svakog dana, mili glas tvoj da čujem
Al' teško bude kad nenamerno ga otruješ
Možda nisi razumela što ne ištem svega
Jedno sam uvek u tišini tražio
Tebe ispred mene i topao pogled
Možda nisi razumela što ću crno ipak obući
Kad dođe vreme za rastanak i pozdrav
Teško je oprostiti se sa tobom
Možda nisi razumela da i mene srce boli
Negospodskim rečima te oblačim
A srce pati, pati, pati...
Možda nisi razumela što sam srca kamenog
Gledam te u patnji, čamovanju, tvom svetu
Kako svetoj glavi da pomognem
Možda nisi razumela što se opirem
Kaže Matija - "Nisi ti više mali",
Oboje znate da mi je mesto u "Bilo kom gradu"
Pusti me
Da odrastem, steknem...
Možda nisi razumela da si ipak ostavila nešto
Dar, nepresušni izvor duše koji žudi
Svaki deo srca, stranice, sveta
Da ostavi satkanim novim štepom lepote
Možda nisi razumela ili 'pak jesi
Da bez tebe
Ne bih znao šta je...
Ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар