Idilični spisi slobode: Odala mi je tajnu

Zapravo sam shvatio
Svo moje traganje je bilo uzaludno
Celoživotno predanje
Stalo je u jedan osmeh
I jednu prepredenu priču
O novim idealima
O ženi koja podupire talase
I more preliva u boju zelenila
Dok spaja oblake sa suncem
I miri već teško posvađane
Dve strane ličnosti
Duhovnu i materijalnu
Više nemam dileme
Sve što želeh nekada
Sada postade besmisleno
U odnosu na tu igrariju
Njenog smirenog pogleda
I kraljevskog glasa
Odala mi je tajnu
Da ne želi susrete bez misla
Da ne podnosi grube poljupce
Ni česte prigovore
Jer joj je dosta svega
Treba joj ćutnja
I ljubav onoga ko razume
Ništa ne pita
Ništa ne govori
Nikome se ne žali
Već samo razume
Njene promene.
Milan Gajić



Нема коментара:

Постави коментар