Ti ne znaš kako
sam te želeo
po
uskim stajalištima
strmim putevima
čekaonicama
prolazima prepunim meteža
kako sam želeo
plava jutra
plave kutije cigareta
plavu kosu
i časopise Kinoteke
u moj život
ti si unela
toliko ženstvenosti
da ću morati da je
brišem sa podova
stružem sa zidova
spiram iz pora
toliko je toga
bilo u tvojim pokretima:
Kako je moguće
da te neko
nije mogao voleti
je li imao pola srca
trećinu glave
je li bio potpuni ludak?
Uvukla si se
vešto u sve moje
dok si demantovala
rekla si:
Ja nisam ovoga vredna
Ja sa ovim nemam veze
a ja sam te gledao
i umorenu
i neispavanu
sa podočnjacima
ispod tih
mačijih očiju
jer si dolazila
smrznuta
nemoćna
jer si izgedala
kao junakinja
nekog francuskog filma
jer sam gledao i udisao
kožu tvog
golog vrata
tvoju golu
divlju dušu
i nisam znao
šta ću od sebe.
Нема коментара:
Постави коментар