Obećam sebi,
da više neću o tebi govoriti.
I tada postaneš
deo svi drugih,
o kojima bih govorila.
Ubedim sebe kako sam
zaboravila.
Pustila.
Oprostila.
Proživela i preživela.
A skrpljena se
svaki put raspuknem,
pred sobom.
Zakunem se sebi,
i prećutno tebi.
Da više neću ovako.
A drugačije nisam naučila.
Možda bih te i pustila,
da imam hrabrosti
zgrčene šake da opustim.
I da se bez straha,
sebi prepustim.
Tebi se zakunem,
da mogu bez tebe.
Sebi opsujem,
što te volim više od sebe.
Olako dopustim
da imaš me,
dok sve manje imam se.
da više neću o tebi govoriti.
I tada postaneš
deo svi drugih,
o kojima bih govorila.
Ubedim sebe kako sam
zaboravila.
Pustila.
Oprostila.
Proživela i preživela.
A skrpljena se
svaki put raspuknem,
pred sobom.
Zakunem se sebi,
i prećutno tebi.
Da više neću ovako.
A drugačije nisam naučila.
Možda bih te i pustila,
da imam hrabrosti
zgrčene šake da opustim.
I da se bez straha,
sebi prepustim.
Tebi se zakunem,
da mogu bez tebe.
Sebi opsujem,
što te volim više od sebe.
Olako dopustim
da imaš me,
dok sve manje imam se.
Нема коментара:
Постави коментар