Milena Nikolić: Nemaš pravo

Nemaš pravo
Ni ti ni svaki drugi
Koji je ćutao dok sam odlazila
Da me sada ponovo poželiš
Da se pokaješ
I priznaš sebi
Pa i meni
Da sam ipak bila
Za sva vremena
Nemaš pravo
A ni izgleda
Da me ikada više držiš u rukama
I da moje obline prisvajaš
I sebično čuvaš od tuđih pogleda
Jer nisi me stegao oko struka
Ni rekao "nećeš ti nigde"
Onda kada je najviše trebalo
Umesto toga
Tvoje snažne ruke
Ostale su nepomične
Kao da sam teret
Koji ipak ne možeš da poneseš
Svi tvoji tegovi
Odjednom su bili mačji kašalj
Ja sam bila teža
I nisi želeo da se mučiš
Lakše je bilo pustiti me
Pa onda svoja nedela pravdati time
Što sam ja otišla
Time što ja ne umem da ostanem
I trajem
Time što mene ništa ne drži
A rekla sam ti
Koliko sam ti samo puta rekla
Da ipak postoje stvari koje me drže
Da ipak postoje izuzeci
A ti nisi umeo da slušaš
Nisi hteo da pročitaš između redova
Da bi taj izuzetak mogao da budeš
Baš ti
Bio si gluv i slep
Za moje pokušaje
Da ti sve u meni "komplikovano"
Kao lošem đaku
Svedem na prostu jednačinu
Uzalud sam ti rešenja
Stavljala pod nos
Nisi želeo da vidiš
Jer si me u glavi već ostavio
Sve što bih dalje izgovorila
Bio bi Sizifov posao
Pa sam ja zaćutala
A ti se oslobodio krivice
I posle svog tog kukavičluka
Ti nemaš pravo
A ni pokriće
Da budeš muškarac
Koji je meni potreban
A samo ja znam
Koliko ti je malo falilo -
Nažalost
Na sreću.




Нема коментара:

Постави коментар