Kako me uzdrmao zvuk starih sintisajzera,
Glas peva o nedostajanju, a ja
Tu sam na nekom lažnom zelenom plišu
I probam da ti ne pišem
Koliko mi trebaš,
Baš u ovoj prvoj
Pravoj jesenjoj večeri,
Baš da me gladna večeraš do sutra,
Baš da se prelomimo kao dečje slagalice
I uklopimo kao kuće od šibica,
Da zaspimo dok još spaljujemo misli,
Dok još tinjaju otisci na našim ustima,
Trebaš mi kao čaj koji se dimi,
Kao veštački šećer u omiljenoj čokoladi,
Trebaš mi da se vratim još malo,
Pre nego moram u nove planine,
Fali mi još koje sećanje
Da svežem u svežanj i stupim sasvim blaženo
Na put, sa tvojim imenom na dlanu,
Kao omiljenom knjigom
I omiljenim delom večnog,
Prikradi mi se sada
Iako hladno je napolju,
Ukradimo još poneki stisak,
Sliku malanu jarkom bojom u sumrak,
Daj da progutam sve što smo izostavili, pa
Da mogu da spavam
Na miru
Dok spavaš
Još jednom na meni.
Glas peva o nedostajanju, a ja
Tu sam na nekom lažnom zelenom plišu
I probam da ti ne pišem
Koliko mi trebaš,
Baš u ovoj prvoj
Pravoj jesenjoj večeri,
Baš da me gladna večeraš do sutra,
Baš da se prelomimo kao dečje slagalice
I uklopimo kao kuće od šibica,
Da zaspimo dok još spaljujemo misli,
Dok još tinjaju otisci na našim ustima,
Trebaš mi kao čaj koji se dimi,
Kao veštački šećer u omiljenoj čokoladi,
Trebaš mi da se vratim još malo,
Pre nego moram u nove planine,
Fali mi još koje sećanje
Da svežem u svežanj i stupim sasvim blaženo
Na put, sa tvojim imenom na dlanu,
Kao omiljenom knjigom
I omiljenim delom večnog,
Prikradi mi se sada
Iako hladno je napolju,
Ukradimo još poneki stisak,
Sliku malanu jarkom bojom u sumrak,
Daj da progutam sve što smo izostavili, pa
Da mogu da spavam
Na miru
Dok spavaš
Još jednom na meni.
Нема коментара:
Постави коментар