Milena Nikolić: O sebi

Ja volim da pišem
Pesme o sebi
O samoći
Onoj svesno biranoj
Povremeno o njemu
Koji je bio previše svega
U premalo vremena
Pa čak i tad
Ja izokola pišem o sebi
O tome kako sam mu bila teška
Previše svojeglava
Premalo poslušna
Pa me šatro zato nije voleo
A pitaj Boga da li je to istina
Tako se ja lečim od premalo ljubavi
Voleći sebe još više
Kad sastavljam sebe
Ne biram sredstva
Ja volim da budem sebična
Ako to znači
Ne dati svakome moć
Da troši moje vreme
Da kocka moje strpljenje
Ja volim da samujem
Da radim po svom
Da me niko ne prekoreva
Zbog dve kašičice kafe
Na jednu šolju
I da mi ne govori
Šta i kako treba
I šta i kako mora
Jer ne mora ništa
Ja volim da se nasmejem cinično
Kada mi kažu
"A koga si ti pitala?"
Jer meni ne treba ničija dozvola
Pa im pokažem vrata
Da odu ako im ne odgovara
Ja volim da na svaku opasku
Odgovorim "Široko ti polje"
Pa nek' biraju
Ako druge manje traže
I gluplje vole
Ja volim da ostanem svoja
I kada sam nečija
I da ne dam da me zaslepe
Ružičaste naočare
Početka ljubavi
I da ne dam da me ubede
Da voleti znači
Biti posesivan
Ja volim da odlazim
Od onih što me uzimaju
Zdravo za gotovo
I misle
Ćutaću
Trpeću
Kao sve pre mene
S kojima su mogli kako su hteli
Jer tako treba
Ja volim da odem
Kada mi ne daju razlog da ostanem
A oni vole
Da svoj emotivni hendikep
Pravdaju time
Što sam ja samoživa.





Нема коментара:

Постави коментар