Ariel Cemović: Jutros, bili smo najbolji san

Jutros si bila između mojih šaka,
Tvoje su grudi grejale moje,
Tvoje je lice bilo
Kao kad se prvi put dodiruje duga,
Dodiruje neko
Koga si toliko željan… jutros,
Bili smo neki ljudi
Od pre par meseci,
Pre par godina,
U napadu nebrige
Za ono što sledi nekog drugog dana,
U niski srebrnih kapi
Na upaljenom komadu konca,
Ti i ja smo jutros
Bili onakvi
Kakve nas volimo najviše… rekla si mi
Da te stegnem jače,
Moji su prsti iskušavali rubove iznemoglosti,
Sa tvoje kose je
Po meni silazilo sve što nisi mogla
Nikada reći,
Tvoja su kolena
Izražavala salve pobedničkih pucanja,
U superoluji na ivicama poznatog sveta,
Dok najednom
Nismo uzleteli, govorila si
Da te nikako ne spuštam, a
Kako i mogu, kako bih
Ikada, znaš… jutros smo
Bili ono daleko nebesko telo
Koje ne podleže osvajanju,
Obrušavanju,
Bili smo centar galaksije od razvratnih, radosnih uzdaha,
Božanskih otkrivanja,
Zamaha lepezom od lotusovih latica,
Blago i besno i iskonski pravi,
Imali smo se
I tako dočekali peckanje praskozorja… šteta samo
Što to ipak
Bio je san.



Нема коментара:

Постави коментар