Rekla sam joj
Poslednje večeri u decembru:
"Hajde da pokrenemo revoluciju",
Jer
Ona i ja
To možemo,
Niko to ne radi
Bolje od nas,
Sve što zamislimo
Zajedno i ostvarimo,
A ostalo je još
Velikih
Sudbonosnih
Kosmičkih
Stvari
Koje
Čekaju
Na nas
Da ih učinimo svojim.
Rekla sam joj,
Nisam morala da objašnjavam
Kakav je to poduhvat
Odakle mi ta ideja
Kako ćemo
Odakle ćemo
Zašto ćemo,
Ona veruje
U ispravnost mojih misli,
Pa vezuje kosu u strogi rep
Navlači prikladnu jaknu
Nalazi odgovarajuću obuću
I
Kaže:
"Spremna sam. Krenimo."
Volim to kod nje,
Kažem
"Hajde"
Ona
Odgovori
"Idem",
Kako neko,
Onda
Sumnja,
Da nećemo pokoriti svet?
Od malih stvari se počinje,
Tako ćemo,
Ona i ja,
Sićušne korake praviti
Kako bi imali velike odjeke
Kada se o njima čuje,
Rekla sam joj već,
Neka ispravi moju neposlušnu kosu,
A ja ću joj pogužvati uštirkanu košulju -
Kada smo zajedno
Da to bude
Savršenstvo,
Neka sitnice
Podsećaju
Kako ništa nije u redu,
Kada nismo tu.
Sve moje iskrivljeno
Ona učini pravim,
Sve njeno nepostojano
Ja činim sigurnim
Ovom Don Kihotu
Ona je Sančo Pansa,
Zato sam joj
Rekla:
"Hajde da pokrenemo revoluciju"
Nije mi bitno
Ko će se pridružiti
Dok god ona
Moje korake prati,
Čuva mi leđa
Pruža mi ruku,
Rekla sam joj
Da je deo mog Ja,
A to je više
Od dosadnih
Izjava,
Nemaštovitih
Prijateljskih
Ljubavi.
Rekla sam joj
Mnogo toga,
Haos u mojoj glavi
Teško se prati,
Karakter mi je čelični,
Sebe pokazujem samo
Onome -
Kome ja to hoću,
Nestalna sam, vcrkava i luckasta
Tvrdoglava, inadžija i ljuta,
Rekla sam
Kako se ne isplati
Mene voleti,
A ona je,
Uz uzdah,
Odgovorila:
"Uz tebe ću biti,
Ma kakva da si."
Rekla sam joj:
"Hajde da pokrenemo revoluciju"
Neka ljudi vide
Od čega smo stvorene
Koliko smo jake
Kako to izgleda
Kada ove dve
Vole,
Rekla sam joj,
Izabrala sam je,
Jer jedina je
Kojoj verujem,
U koju mogu
Da se zakunem,
Rekla sam
Jer smo drugima
Nepojmljive,
A jedna - drugoj
Večno
Neponovljive.
Rekla sam joj:
"Hajde",
Odgovorila je:
"Idem."
Revoluciju smo otpočele.
Poslednje večeri u decembru:
"Hajde da pokrenemo revoluciju",
Jer
Ona i ja
To možemo,
Niko to ne radi
Bolje od nas,
Sve što zamislimo
Zajedno i ostvarimo,
A ostalo je još
Velikih
Sudbonosnih
Kosmičkih
Stvari
Koje
Čekaju
Na nas
Da ih učinimo svojim.
Rekla sam joj,
Nisam morala da objašnjavam
Kakav je to poduhvat
Odakle mi ta ideja
Kako ćemo
Odakle ćemo
Zašto ćemo,
Ona veruje
U ispravnost mojih misli,
Pa vezuje kosu u strogi rep
Navlači prikladnu jaknu
Nalazi odgovarajuću obuću
I
Kaže:
"Spremna sam. Krenimo."
Volim to kod nje,
Kažem
"Hajde"
Ona
Odgovori
"Idem",
Kako neko,
Onda
Sumnja,
Da nećemo pokoriti svet?
Od malih stvari se počinje,
Tako ćemo,
Ona i ja,
Sićušne korake praviti
Kako bi imali velike odjeke
Kada se o njima čuje,
Rekla sam joj već,
Neka ispravi moju neposlušnu kosu,
A ja ću joj pogužvati uštirkanu košulju -
Kada smo zajedno
Da to bude
Savršenstvo,
Neka sitnice
Podsećaju
Kako ništa nije u redu,
Kada nismo tu.
Sve moje iskrivljeno
Ona učini pravim,
Sve njeno nepostojano
Ja činim sigurnim
Ovom Don Kihotu
Ona je Sančo Pansa,
Zato sam joj
Rekla:
"Hajde da pokrenemo revoluciju"
Nije mi bitno
Ko će se pridružiti
Dok god ona
Moje korake prati,
Čuva mi leđa
Pruža mi ruku,
Rekla sam joj
Da je deo mog Ja,
A to je više
Od dosadnih
Izjava,
Nemaštovitih
Prijateljskih
Ljubavi.
Rekla sam joj
Mnogo toga,
Haos u mojoj glavi
Teško se prati,
Karakter mi je čelični,
Sebe pokazujem samo
Onome -
Kome ja to hoću,
Nestalna sam, vcrkava i luckasta
Tvrdoglava, inadžija i ljuta,
Rekla sam
Kako se ne isplati
Mene voleti,
A ona je,
Uz uzdah,
Odgovorila:
"Uz tebe ću biti,
Ma kakva da si."
Rekla sam joj:
"Hajde da pokrenemo revoluciju"
Neka ljudi vide
Od čega smo stvorene
Koliko smo jake
Kako to izgleda
Kada ove dve
Vole,
Rekla sam joj,
Izabrala sam je,
Jer jedina je
Kojoj verujem,
U koju mogu
Da se zakunem,
Rekla sam
Jer smo drugima
Nepojmljive,
A jedna - drugoj
Večno
Neponovljive.
Rekla sam joj:
"Hajde",
Odgovorila je:
"Idem."
Revoluciju smo otpočele.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар