Intervju: Tara Đukić
Od elektropopa do panka, od Frau Casio, MaiKU, Lollobrigide do Ide. Kako je tekao razvojni put do solo karijere i koja je najvažnija lekcija koju si na tom putu spoznala?
Foto: Dalibor Danilović
Uticaj (eng. influence) je kada motivišeš nekoga da sutra počne da se menja. Da ode kada više ne voli i prihvati samo hepi end. Uticaj je kada definiciju feminizma prebraziš u ''ravnomjerne uvjete za postizanje sreće'', i onda motivišeš hiljade žena da se bore za te iste uvjete. Uticaj je kada navedeš nekoga da ode na pregled i spaseš mu život. Kada se u današnjem fašizmu lepote, usudiš biti svoj, nesavršen, ali ispunjen, pa ubediš i druge da mogu i oni. Zbog toga je u moru tzv. influensera, Ida Prester naša uticajna osoba.
Od elektropopa do panka, od Frau Casio, MaiKU, Lollobrigide do Ide. Kako je tekao razvojni put do solo karijere i koja je najvažnija lekcija koju si na tom putu spoznala?
Put je bio dug, naporan, ali i čaroban. Upoznala sam se dobro, prošla najveće krize, adrenalinska uzbuđenja i uspjehe, ali i fail-ove, razočarenja. Naučila sam ''dilati'' sa svojim egom, to je možda najvažnija lekcija. Baviti se muzikom na Balkanu, pogotovo ovakvom muzikom, zna biti jako frustrirajuće, ako se ne postaviš dobro. Ja sam odlučila da radim sve po svom, pratim svoju emociju i svoj instinkt, bez kompromisa, i uživam u svakom trenutku.
Tvoja nova pesma ’’Šansa’’ ujedno je i uvod u prvi solo album. Šta za tebe znači ’’šansa’’, da li si uvek umela da je prepoznaš, iskoristiš, i koliko je bilo onih za kojima si žalila što su propuštene?
Ja sam realno malo šansi propustila. Uvijek zažmirim i bacim se, pa što bude. Takav sam karakter. Realno, tako sam i završila u Srbiji. Najbitnije je probati, pa da posle bar nemaš za čim da žališ - to je uvijek bila moja deviza. Nisu sve uspjele, jasno, koji puta sam sasvim promašila. Al' ni zbog koje ne žalim. Jedino se svako malo sjetim svog perioda života u Njemačkoj, u ranim dvadesetima. Živjela sam godinu dana u prelepom Kolnu, svijet mi je bio na dlanu, baš sam se lijepo uklopila. Zašto sam se vratila, nikad mi nije bilo jasno. Al' valjda je tako trebalo da bude. Cijeli jedan život bi propustila.
Šta sledi kada ostane samo ’’tona propalih snova među nama’’?
Ostane životna lekcija. Da je tako trebalo biti, bilo bi. Ne možeš nikog naterati da te voli, niti je on kriv što se nije ''naložio''. Možemo ffantazirati o propuštenim šansama i zajedničkim životima koliko hoćemo, ali realnost je takva kakva je, nismo svima neodoljivi. Emocija je dovoljno snažna da se prebaci u pjesmu. Pjesma ''Šansa'' posvećena je svim našim neostvarenim ljubavima. Drago mi je da se ljudi u tom prepoznaju.
Kako se jedna slobodna, buntovna i otkačena partijanerica, prilagodila svetu odraslih? Šta joj je to donelo, a šta odnelo?
Nisam se namerno prilagođavala, život me nosi, a ja se prepuštam. Svaka faza donosi svoje, i to moje životno ludilo i sasvim nekonvencionalan životni stil se trebao kad-tad završiti. Nije to nikakva drama, ni poraz. Uživam u ovoj svojoj novoj fazi, mada je jako naporno. Pokušavam pomiriti i namiriti sve svoje uloge. Jako puno radim, putujem često i trudim se da budem dobar roditelj, kao i u svemu dati sto posto. To je odnelo spontanost i lepršavost mladenastva, ali je donelo ogromnu ljubav i osećaj pripadanja.
Tvoj stil u muzici i modi je neobičan, ekscentričan i autentičan. Izvan svih kalupa, kao da ''vrišti'' slobodu. Da li sloboda treba da bude najviši ideal kojem težimo i kako joj se vratiti u svetu koji ''kroti'' zategnutim sistemom, nametnutim pravilima i očekivanjima?
Nije sloboda za svakoga. Postoje ljudi koji vole eksperimente, izlaženje iz zone komfora, konstantna ''isprobavanje'' sebe, putovanja, akcije... ali to donosi i rizike i nesigurnost. Ne možeš imati sve, a da nešto ne žrtvuješ. Osim toga, šta je sloboda danas kad moraš nositi dokumente gdje god ideš, u mobitelima su instalirani gps-ovi, plaćamo poreze, doprinose, guramo svoj hrčkov kotač. Svak' za sebe u tom sistemu pokušava naći svoje mjesto i svoj omjer slobode i sigurnosti. Često zavidim ljudima koji imaju fiksne poslove, predvidive prihode i svakodnevicu, koji u 17h dođu kući i ostave posao u uredu do kraja dana. Ja to nikad nisam imala, moje preživljavanje je svakodnevno ulaganje kreativnosti i snalaženje na novom terene. Ni jedan dan ne liči na druge. Ali sigurna sam da i oni meni ponekad zavide. Uvijek je trava zelenija u susjedovom dvorištu.
Kada kažu da je feminizam suvišan, nepotreban i isforsiran, šta im odgovaraš?
Ništa. Da je feminizam kroz povijest bio nepotreban, ionako danas ne bih imala pravo glasa, pa šta me uopće pitaju išta?
Nedavno si, u okviru projekta Nismo same, demonstrirala kako napraviti samopregled dojki. Kako se prevazilazi strah od pregleda u sredini u kojoj je bolest tabu tema?
To je bila ideja - da se žene potakne i na pregled i na odlazak kod doktora. Ako im je bitniji tabu od vlastitog zdravlja i života, onda nema pomoći. Kažu mi doktori da im žene stižu u zadnjem stadiju tumora, jer nisu skupile hrabrosti otići na pregled zbog straha od reakcije sredine. Užasno je to i strašno. Nadam se da će, što više pričamo o tome, predrasude biti manje, a žene odvažnije.
Da li je sve lepše u dvoje?
Ja sam navikla sve odrađivati sama, nisam tip koji živi stalno ''u dvoje''. Sedamdeset posto vremena sam vuk samotnjak. S mužem dijelim odluke o djeci i putovanjima. Al' cijeli ostali svijet - poslovi, gaže, bendovi, projekti, kampanje... tu smo skroz neovisni i ja i on, tako nam paše. Zato možda i više cijenimo kad se napokon nađemo u dvoje. Poželimo se. :)
’’Sutra je dan sutra je dan
Kreće moje doba
Do sad je samo proba
Mijenjam se...’’ - Šta nam Ida priprema za jedno buduće, predivno sutra?
Joj, svašta. Godina 2020. će biti baš burna, šarena i kreativna. Pratite me, ja ću vas, i pridružite se s idejama. Svijet je baš lijepo mjesto, ako imamo pozitivan pristup i trudimo se da ga obojimo.
#insp. #umetnost i kultura #intervju
#insp. #umetnost i kultura #intervju
Нема коментара:
Постави коментар