Možda ti nekad kažem
zašto mi duša cvili
a oči se smiju
za kafanskim stolom
možda ti nekad priznam
koliko me guše vlastita ćutanja
a spašava smijeh
koliko se lirsko i animalno
slivaju niz moju kičmu
mrse mi konce
mute mi vid
pa više ne znam
jesam li
tanana čestica vazduha
ili puteni žar vatre
prestiž ili bijeda
sjaj ili očaj
možda nekad čujem eho
tvog baršunastog glasa
u šupljini moje duše
jer tamo
znaš
tamo je sve prazno
ta praznina imala je ime
sad je ništa
drugo do okamenjena pustoš
možda te nekad pustim
da prekopaš do
mojih dubina
da se spustiš
u provaliju
ali čemu
kad je to crna tačka
đavolja jama
u koju pad
niko nije preživio
...
pa ni ja.
zašto mi duša cvili
a oči se smiju
za kafanskim stolom
možda ti nekad priznam
koliko me guše vlastita ćutanja
a spašava smijeh
koliko se lirsko i animalno
slivaju niz moju kičmu
mrse mi konce
mute mi vid
pa više ne znam
jesam li
tanana čestica vazduha
ili puteni žar vatre
prestiž ili bijeda
sjaj ili očaj
možda nekad čujem eho
tvog baršunastog glasa
u šupljini moje duše
jer tamo
znaš
tamo je sve prazno
ta praznina imala je ime
sad je ništa
drugo do okamenjena pustoš
možda te nekad pustim
da prekopaš do
mojih dubina
da se spustiš
u provaliju
ali čemu
kad je to crna tačka
đavolja jama
u koju pad
niko nije preživio
...
pa ni ja.
Нема коментара:
Постави коментар