Sada sam dobro,
ali
bilo je vremena
kada sam bila
najtužnija žena na planeti
najtužija jer
najtužija jer
tuga je ogromno
osećanje
a ja sam visoka samo
sto šezdeset i dva
bilo je vremena kad sam
grizla nokte
do ivice prstiju
prskala ih alkoholom
kad krene krv
sedala na svaku klupu
da se ne bih srušila
bilo je vremena kad sam
gledala svoj odraz
u retrovizoru taksija
pitala se koliko mi
još fali da skroz skrenem
sada sam dobro -
ali
bilo je vremena kad sam
čupala cveće
glodala korenje
izgrizla
okovratnik majica
dobijala upalu mišića
u snu
od uznemirrnosti
zato ni danas -
nisam dovoljno snažna
dovoljno normalna
(kakav čudan pojam)
mogu sve i ne mogu
ništa
pokušavam da što bolje
sačuvam kosu
nokte
četku kojom se češljam
pre nego što
utonem u san
od ljudi sa zlim
licima
namerama
ne želim da me dodirnu
odmeravaju mi vrat
tako sočno
tako krvoločno
mama, skloni ih od mene
skloni ih
skloni ih
plašim se
ponavljam kao u bolnici
plašim se kao samoće
smrti
najviše od svega
plašim se prosečnih života
zone komfora
male dece
plašim se da ću biti
jedna od njih
da to ne primetim
nisam ti rekla
ali ceo život
živim na jedvite jade
uživam ali
često me boli
bilo je vremena kad sam
bila nesrećna
žena
bila očajna žena
toliko njih me je zvalo
boginjom
a ja sam jedva uspevala
da se ne ugušim
da se ne udavim
da ne iščupam sebi srce
bacim na pod
i nemilosrdno gazim.
Нема коментара:
Постави коментар