Znaš ne ljutim se
na odlaženja.
Ona trajna.
Zauvek.
Ljutim se samo
na trenutak,
koji odaberu.
Na sebičnost i egoizam,
nedostajanja.
Na onu neizdrživu
potrebu za trenucima,
kojih nema.
I kojih neće biti.
Ne krivim te što nisi tu,
ni sebe,
što jesam tu.
Ponekad se samo,
naljutim,
na sećanja.
Podsećanja.
Na lakoću,
kojom rasture emocije.
I oštrinu,
kojom zasecaju misli.
Ljutim se i na to,
što me ovoliko ima.
I što tebe toliko nema.
na odlaženja.
Ona trajna.
Zauvek.
Ljutim se samo
na trenutak,
koji odaberu.
Na sebičnost i egoizam,
nedostajanja.
Na onu neizdrživu
potrebu za trenucima,
kojih nema.
I kojih neće biti.
Ne krivim te što nisi tu,
ni sebe,
što jesam tu.
Ponekad se samo,
naljutim,
na sećanja.
Podsećanja.
Na lakoću,
kojom rasture emocije.
I oštrinu,
kojom zasecaju misli.
Ljutim se i na to,
što me ovoliko ima.
I što tebe toliko nema.
Нема коментара:
Постави коментар