Brankica Veljković: Nemoj se vratiti

Neka bude noć
Ona topla letnja
Da možeš bosih stopala
Izaći iz kuće
I krenuti sama niz ulicu

Uvijena u onaj
Veliki zlatasti šal
Koji sam priča svoju priču.
Neka bude noć
Dok sebično ideš njemu
Odlučna u nameri
Da uzmeš sve
Pre no što išta daš.
Neka bude baš duboka noć
I neka sakrije tvoj odlazak
U neku tuđu sobu.
I neka vreme ne teče.
I niko neka ne zove tvoje ime.
I niko neka te ne čeka na stanici.
I niko neka ne svedoči
Ko si i šta si.
Neka bude noć
A ti budi sve heroine nemih filmova
Ti budi sve posrnule žene
Ti budi svaka pobeđena zabrana.
I sama biraj sve.
I ritam svojih koraka.
I tuđe dodire
I reči.
I uzmi
Uzmi halapljivo sve
U toj sobi.
I nemoj stati
Dok ti duša ne bude sita.
I nemoj se vratiti.
Zaboravi na jutro.
Jutro ne postoji.
Nemoj se vratiti.



Нема коментара:

Постави коментар