Nekada želim
Jednostavan život
Bez oscilacija,
Ne želim da sretnem antisebe
Ne želim da mi se proučavaju položaji zvezda.
Nekada želim
Lakoću postojanja
Uživanje u sitnicama
Želim salve smeha
Sa voljenima okupljenim oko stola,
Mnoštvo topline
Povezanosti
Sa ljudima
I
Lečenje
Kroz dodire,
Jer to što teši i snaži -
To su oduvek bile ruke.
Nekada želim
Ljubav na prvi pogled,
A nekad onu koja proističe iz dubokog razumevanja onog drugog
Želim to
Intelektualno ljubljenje
Vođenje ljubavi
Sa drugim bićem
Bez komplikacija
Tegoba
Žestina,
Samo da struji klima prepoznavanja
I
Blagi povetarac opijenosti.
Nekada želim
Zimsko štipanje mojih obraza
Zamršenu kosu od vetra
Podignute ruke
Pevanje u automobilu
Zanemarivanje konačne destinacije
Želim da ne postoje telefoni
Da ne gledam hiljade ljudi kako posmatraju prirodu kroz ekran
Iako blistava stoji ispred njih
Želim da im vidim sjaj u očima dok stavljaju ruke ispod vodopada
Da delimo zajedničko oduševljenje ka lepoti što nas okružuje,
Jer ono što oči vide,
A duša oseti -
Hladna aplikacija nikada neće preneti.
Nekada želim
Staloženost,
A to je teško
Kada imate dušu Getsbija
Neutoljivu i nezajažljivu
Koja u koktel haljini igra čarlston svakog dana,
Pokušavam da je obuzdam
Ali je pohlepna,
Koketna u svojim namerama,
Poigrava se sa mnom
Otkrivajući šta mislim da želim
A šta mi je zapravo potrebno
I
Ništa ne bih bila bez svog luckastog bića,
Bez srca i duha,
Zato se prisećam šta je ono što sebi dugujem,
Pa tek onda drugima.
Nekada želim
Baš sve one sitnice koje priželjkuju svi,
Zadivljujuće je kakve smo jedinke
Kakve odvojene svetove i borbe vodimo
Kako je svaka osoba sastavljena i satkana od prefinjenih detalja
(I ona dobra i onda loša),
Kako smo isti u željama i nadanjima
Strahovima i suzama,
Nekada želim
Da svi odvoje minut kako bi shvatili
Koliko je lepo
Zaljubljen u život biti,
Jer taj osećaj čini da budeš isto ono dete
Što se prvom snegu na krovovima veseli i čudi;
Želim sve dva puta da proživim za život celi.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар