Sara Knežević: Sramota (ni)je

Idemo na ulicu
posao
ljubazni smo
prema poznaniku
prolazniku
pružamo ruku
osmeh
lepu reč
pitaju nas kako smo
kažemo dobro smo
a znamo da nismo
dolazimo kućama
novac
telefon
i probleme
vadimo na sto
opsujemo
najgore sa sebe
skidamo
spiramo
pred najbližima
najvažnijima
i od njih
odlazimo besni
na lice stavljamo šminku
oblačimo
jaknu
i lažnu radost
kasnimo
idemo na ulicu
posao
ljubazni smo
prema poznaniku
prolazniku
i ovo će proći
mislimo u sebi
samo da ne primete
dižemo glavu
jer o ličnim teškoćama
se ćuti
a naša četiri zida
znaju istine sve
neka se sakrije
neka naša tajna tu i ostane
naša četiti zida
znaju istine sve
šta bi bilo
kada bi mogli da govore
neka
hajde da ćutimo
jer znate...
"sramota je".



Нема коментара:

Постави коментар