Olivera Zulović: Na straži

Ti misliš blizu si da me pripitomiš
Čudiš se mojoj ćudljivosti
Razmećeš se strpljenjem da me razumeš
Skoro da sam ti poverovala da su ti ljupki moji demoni
Ti misliš gledam te dok spavaš jer se navikavam
Gladiš me po vratu
Pipaš gde je najtanji
Pišeš kad se probudiš i kad kreneš da spavaš
Gradiš mrežu navika
Da me anesteziraš
Stalo ti je da se ne bojim
Ti misliš ja se menjam
Blizu sam da kapituliram
Dve noći kod tebe da spavam
Da mi se kosa sanjivo ućeba
Tako sam najlepša kažeš
Ti misliš ja nasedam, ne znam da pišeš drugima dok popravljam šminku ili se tuširam
Ti misliš ja nemam drugarice da me uštinu
Ako se desi da se zanesem
Misliš blizu sam a ja se pakujem
Ne pomaže ti što me zasmejavaš
Misliš ne čujem oštrenje noževa iza tvojih leđa
Masakr koji mi spremaš
Jednom kada ti zaspim na ramenu
Ubeđena da sam jedina.




Нема коментара:

Постави коментар