Uglavnom je sve
Uzdržano,
Polako,
Oprezno,
Da nikoga ne uvredi
Tvoja istina,
Da nikoga ne povredi
Tvoja sloboda,
Da nikome ne zasmeta
Tvoja senka.
Uglavnom je sve
Ozbiljno i zrelo.
Svakog jutra iznova
Prelistavaš u glavi
Svoje obaveze
I ispijaš uz prvu kafu
Tuđa očekivanja.
I trudiš se,
Celom dušom se trudiš,
Da budeš dobra svima
Jer te vole,
Jer si njihova,
Jer mogu da se oslone
Na tebe.
Svi oni mogu.
I sretna si
Iako ne znaš
Na koga ti sama
Možeš da se osloniš,
Ko se trudi da tebi
Bude dobar,
Ko ispunjava
Tvoja očekivanja...
Gde si u svemu tome
Ti?
Gde si godinama,
Decenijama?
Gde si ti sa ljuljaške,
Ti sa pločnika,
Ti sa nasmejanih slika,
Ti sa pesmama,
Ti sa svim svojim
Radostima i tugama?
Gde si ti,
Večita devojčice?
Нема коментара:
Постави коментар