Sara Knežević: Ne volim ono što nema dušu

Ne volim rečenice na pola
nedovršene misli
razgovore
nerešena pitanja
uzaludne odgovore
emocije i odnose
nesigurna prijateljstva i ljubavi
nesigurne ljude
koji se pretvaraju da su sigurni
povređujući sve oko sebe
i ne znam da li me više brinu
oni što su nesvesni problema
ili oni svesni
što se ni ne trude da se menjaju
Ne volim kalkulacije
vaganja
prenemaganja
pretvaranja
ne volim slabu kafu
neslana jela
šale
nedovoljno sladak čokoladni kolač
neiskren osmeh
mlake dodire
zagrljaje
kratke poglede
ispod oka
odmeravanja
pretvaranja
izmotavanja
duga poznanstva
duge rečenice
dijaloge
koji na kraju
nemaju poente
Ne volim sneg
od kog ne možeš napraviti Sneška
i zubato sunce
Ne volim laži i prevare
mržnju i ljubomore
ćutanje i trpljenje
bez promene
navikavanje na nezdravo
i pogrešno
umesto zdravog svesno
prihvatati i birati toksično
kažeš da previše hoću
previše izmoljevam
mada kad me već pitaš
šta ja to hoću
šta tačno tražim
odgovor je
ne postoji jedan žanr
filma
muzike
koju volim
tip ljudi kakve biram
tačan plan kakav imam
za hodanje kroz život
nemam odgovor
na to šta tačno želim
ali znam šta neću
idem srcem
s jezikom bržim od pameti
i glavom kroz zid
ponekad biću iskrena
ne znam ni sama
šta tačno tražim
ali jedno znam
jedno zaobilazim
sve ono
što ne izaziva onaj osećaj u stomaku
iskren osećaj
drhtaj u glasu
široki osmeh koji se teško skida
Ne volim ono
što nema života
što ne treperi i ne igra
što srce ne dira
Ne volim ono
što duše nema.



Нема коментара:

Постави коментар