insp.

Tekst: Milica Golubović

S predumišljajem sam zaobišla pisanje novogodišnje kolumne u decembru i sada kada je euforija splasnula, lampice svetle skraćeno radno vreme, želje su (re)definisane, odlučila sam da je trenutak za novogodišnje obraćanje i svečano zatvaranje još jedne kalendarske godine.

Sa velikim slovom K - Kalendarske jer je važno da negde sebi kažemo da to što je Zemlja napravila krug oko Sunca ne znači da i mi moramo da završimo svoj krug. Usput sebi zapisujem note to file: u redu je imati svoje krugove, vremenske dimenzije, paralelne koloseke i mimo ovih propisanih.

I zaista, sa ovakvim predubeđenjem i samoobjašnjenjem 31. decembar je bio upravo to – dan u kalendaru, jedan dan u kalendaru, ruku na srce rasterećen, u dobrom društvu i uz celodnevnu pratnju proseka, ali na kraju dana/noći samo to, još jedna noć u Beogradu kada se pozivanje taxija pretvorilo u neplanirani after-party uz blagu nervozu i mnogo negodovanja. Sve toliko poznato, predvidivo... oslobođeno očekivanja, naboja, jedan dan u kalendaru kakav sam baš želela da bude.

Umesto novogodišnjih odluka, koverti i hiruških rezova odlučila sam da napravim Vision board koji će mi biti inspiracija i podsetnik za sve što jesam. I tako se na njemu našla revolucija, feminizam, ali i Fox, žurke, Žan Pol Gotje, skandinavke u savršeno skrojenim odelima, pozorište na Terazijama i malo Italije... neko bi rekao tu je i više od „svega“ međutim ostavila sam prazan deo belog platna za sebe, za mogućnost promene. Iako sada nedovršen, moj Vision board me sada podseća i „dopušta“ nešto novo, nešto neisplanirano. Poznata po svojim visokim očekivanjima i surovoj realističnosti sada volim reći da sam spremna na najgore, nadam se najboljem.

U nadi za tim najboljim, januar provodim ležerno, čitajući knjige, skrolujući omiljene blogove, zapravo ne radeći ništa „pametno“. I tako naiđem na tekst o dosadi, sam naslov me odmah privuče - dosada je koncipirana kao neka vrsta luksuza koja je danas društveno neprihvatljiva, jer zaboga kako vam sme biti dosadno kada uvek ima toliko toga da se radi. U trenutku shvatam da ne mogu da se setim kada mi je poslednji put bilo dosadno neradeći ništa, a vrlo lako sam se setila koliko puta mi je bilo dosadno radeći nešto. Odmah sledi upozorenje ako uđete dublje u ovu temu šta je zapravo dosada i zašto je ona danas zabranjena - otvoriće vam se Pandorina kutija sa mnogo filozofskih objašnjenja, teorija i raznoraznih rešenja za ovaj „problem“. Zato vam ja ovde ostavljam quick fix koji glasi – zavolite dosadu, zavolite taj „luksuz“ koji imate da vam bude dosadno.

Ilustracija: Marija Pecić

I tako ovog decembra u januaru želim vam ne sve što poželite već sve što vam je potrebno. Ostavite sebi malo belog platna, onako neplanski.

Za sve što (tek) dolazi,
Vaša Milica

Autorka: Milica Golubović

Dan za danom, mesec za mesecom, u trku, u hodu, i decembar je tu!

Iako ćete se složiti da vreme neosporno brzo prolazi, decembar ima tu svojevrsnu sposobnost da nas dočeka nespremne. Koliko god tokom godine radili, preskakali planine i mora, decembar nas dočeka sa pitanjem „da li smo bili (dovoljno) dobri ove godine“?

Hajde da jednom konačno završimo ovu triviju novogodišnjeg preispitivanja i da odmah kažemo sebi bili smo dobri, bili smo odlični, bili smo sjajni u datom trenutku. Sve što smo mogli uradili smo. Imamo pravo da se opustimo, umotamo u lampice, ispijamo kuvano vino i gledamo unedogled omiljene filmove. Hajde da nas ne vežu očekivanja, nametnuti paramentri uspeha, sreće, mira. Hajde da napravimo agendu koja će umesto obaveza sadržati zagrljaje, drage ljude, duge šetnje, sve što što greje i ruke i dušu. Hajde da napravimo svoju Komunu.

Decembar nas dočeka i pita „kako ćemo obradovati drage ljude“? Gde pronaći nešto posebno i drugačije, nešto što će oduševiti i trajati. Izbora je mnogo, ali rekla bih da je pravih izbora zapravo veoma malo (valjda kao i za sve u životu). Veliki lanci prodaje, hipermarketi, tržni centri nas obasipaju „povoljnim“, „jedinstvenim“, „neponovljivim“ komadima kojih ima samo dve tri hiljade iliti dok ne isteknu zalihe. Od praznične euforije do praznične melaholije pređem u u samo „dva tri klika“ od toliko izbora i ničeg što me dotiče. Pomislih „to je to“ moraću ipak sama da napravim nešto, nešto što „dotiče“. I tako kao pravi millennial uđem na google i krenem sa magičnom rečenicom „how to…“ i voilà privuče me tekst sa naslovom 5 Uradi sam ideja za ukrase za Božićnu jelku i sjajnom estetikom.

Tekst odličan, fotografije insp.irišuće, sve lepo i koncizno objašnjeno, step by step, i pomislih kako je sjajno što neko nesebično deli ovakve ideje i uputstva. I tako klik za klikom shvatim da nisam na nekom DIY blogu već na sajtu online marketa! Polako ulazim u magični svet Komune i shvatam da su tu svi sjajni domaći umetnici, zanatlije, kreatori čije radove prepoznajem i kojima se divim (u međuvremenu sam se vratila od melaholije na euforiju). U trenutku se osećam kao da sam otkrila whole new world sitnica koje život znače, od aksesoara, kozmetike, kućne dekoracije i to sve handmade, domaće, prirodno, jedinstveno.

Sada već u stadijumu potpunog ushićenja otvaram bezbroj prozorčića i razmšiljam ova sveća bi se odlično uklopila u bakinu dnevnu sobu, ove krpe će poslužiti mami u pripremi božićne porodične večere, a mojoj najboljoj drugarici moram kupiti ovaj poster da upotpuni onaj zid gde je Milena Dravić.

Svojoj najboljoj drugarici moram kupiti ovaj poster da upotpuni onaj zid gde je Milena Dravić... i tako lista stiže i do ukrasa za jelku koju moja mlađa sestra i dalje svake godine kiti s neopisivim uzbuđenjem, kafodržača Nespresso za mog brata koji je veliki ljubitelj kafe, ali još više organizacije i sređene kuhinje...

I na kraju kažem sebi uzmi taj serum za lice, zaslužila si.

Delim sa vama ovu novostečeno znanje i oduševljenje jednom Komunom gde osim divnih poklona možete pronaći tekstove sa uputstvima kako se nešto pravi, kako da unapredite svoje poslovanje, zašto je važno da budemo podrška ženama u biznisu… znam, definitivno sam vas kupila i već kuckate u svoje pretraživače Komuna market...

Kuckajte, tražite, čitajte, sigurna sam da će vas nešto na Komuni „dotaći“.

View this post on Instagram

A post shared by @komunamarket.rs

Autorka: Milica Golubović

Hot girls summer je sada daleka morska uspomena i pred nama je ozbiljan zadatak gledanja i analize kinematografskih ostvarenja ove jeseni. Kao velika zaljubljenica u filmska platna, mini serije, životne priče poznate i kao drame (i na filmskom platnu i van njega), nisam mogla da propustim gledanje hit serija (iako često odgovarno tvrdim da izbegavam gledanje mainstream serija/filmova) Scences from a Marriage/Scene iz braka, Maid/Sluškinja i The Bold Type/Odvažne za koje (odgovorno) tvrdim da su vredne pažnje.

Pre nego što svi kolektivno završimo u suzama i kontemplaciji života moram podeliti svoje oduševljenje novim fimskim i serijskim ostvarenjima koji su odstupili od “happy end-a”, pakovanja u sjajne papire i dodavanjem satenske mašne na svaki disfunkcionalni odnos. Danas imamo priliku da sagledamo ceo spektar odnosa, realnih životnih problema, bez instant filmskih rešenja, ogoljeno, bolno, surovo, istinito..imamo priliku da gledamo stvarnost. Otkriće cele “sive zone” zapravo pomaže društvu da se preispita, oslobodi, prizna i prihvati da je istina negde između happily ever after i miserably forever. Scene iz braka, Sluškinja i Odvažne su definitivno tri serije koje nažalost demistifikuju mit happily ever after, ali na sreću dokazuju i da sigurno nećemo biti miserably forever.

U Bergmanovoj originalnoj verziji Scences from a Marriage iz 1973. godine postoji jedna značajna razlika u odnosu na novu verziju... pogađate? Zamenjene su (rodne) uloge, tj. muškarac je hranitelj porodice, muškarac zarađuje više, muškarac napušta..Čemu da zahvalimo na samostalnom, dominantom ženskom liku? Emancipaciji? Rodnoj ravnopravnosti? Koliko nam je prirodna i bliska ovakva podela uloga? U razgovoru sa ljudima koji su gledali seriju saznajem da su šokirani što je ona njega ostavila, što je ona dominantija...razmišljam: da li je zaista važno? Da li smo toliko duboko u kalupima da imamo scenario ko koga treba da ostavi i na koji način? Izgleda da jesmo, a bili su i Šveđani gde je nakon izlaska prve verzije serije 1973. godine značajno porasla stopa razvoda, a kasnija istraživanja su dokazala da je razlog ovog trenda prikazivanje serije (razvodi su u 20. veku još uvek bili tabu tema). I tako je otkrivena još jedna “siva zona”...

Maid... uzdah, jedno preskakanje otkucaja, pritiskanje slepoočnica i..ne pomaže. Osećate bol, nepravdu, bespomoćnost, pritisak u grudima kao da je neko vaš. Shvatam, jeste neko naš. Naša majka, sestra, prijateljica, ona što se bori iz dana u dan, ona koja brine, voli, pati, daje sve od sebe. Još jedan snažan ženski lik, konstantna borba, neposustajanje, odlaženje i vraćanje..sebi i od sebe. Iako “teška”, Maid pruža nadu, volju, mogućnost...i podseća na ljubav. Ljubav za sve mame.

Last but not least - The Bold Type. Sve što vam je potrebno za oporavak, inspiraciju, vraćanje sebi. U susret novoj i poslednjoj sezoni koja kreće sa emitovanjem u novembru pravo je vreme za obnavljanje gradiva i pregled prošlih sezona. Ovog puta, 3 snažna ženska lika, užurbana svakodnevica, kompleksni odnosi, ambicija, usponi i padovi, moda i prijateljstvo. The Bold Type je idealna za dnevnu dozu optimizma, inspiracije, ali takođe i za preispitivanje, učenje i sagledavanje “šire slike”. Podseća na beskopromisna prijateljstva, na one naše koje su uvek tu. A mene? Mene podseća na moju T.

Long story short... ukoliko vam se razmišlja, plače, preispituje – voilà! Estetska preporuka ide za Scenes from a Marriage – uživaćete u svakom kadru, modna preporuka (naravno) The Bold Type - inspirisaće vas da sutra obučete nešto odvažno na posao, a životna preporuka Maid – podsetiće vas koliko ste zapravo srećni.

Iz “sive zone”, Vaša Milica

Ilustracija: Alja Horvat

Pretraži insp.rs:

nataša ninkovi

Intervju - Nataša Ninković: ,,Ljubav je jednom i za ceo život“

Zaprati Insp.rs:

Najčitanije:

Kontaktiraj nas: